Sebična, ljigava i nevaspitana deca - slika i prilika svojih majki i očeva

Posle samo 5 minuta sa njima, na um vam pada misao „Kako da ne budem roditelj koji će da odgaja ovakvu decu? Šta njihovi roditelji rade pogrešno?“

Ulazim u prodavnicu, a jedna devojčica čupa kosu. Lije krokodilske suze, a njen vrisak mi odzvanja u ušima. Zabrinuh se, devojčica je sigurno pala, desilo joj se nešto loše.

I onda vidim da je stvar drugačija... Plače, vrišti zato što mama i tata ne žele da joj kupe i šesto ogromno pakovanje gumenih bombona. Nervozni roditelji ipak ispunjavaju želju svoje male devojčice.

Stop, pogrešan korak! Kako ste došli do faze da svoje dete pretvorite u sebično, ljigavo i nevaspitano stvorenje? Fizički tako slatko, a psihički tako odbojno. Tona nekulture spakovana u to minijaturno izdanje.

Nema mi pomoći, ali ovakvu decu organski ne mogu da smislim. Čak i da su deca moga brata, mislim da mi želudačna kiselina kreće pri svakom susretu sa njima.

Kao da je ova scena bila malo da razbije sva moja uverenja u pogledu vaspitanja, odlazim kod jedne poznanice u goste, a tamo je njihov sinčić gospodar daljinskog upravljača.

Gomila odraslih ljudi sluša japanski crtani odvrnut do daske, komšija na spratu ispod njih ne može da zaspi bez tampona za uši zato što sinčić gleda crtani, a istovremeno trči i skače unaokolo, bacajući stvari na sve strane i praveći buku veću nego orkestar udaraljki, a sve to jedan sat pre ponoći.

Žao mi je komšije i pitam se kako uspeva da preživi ispod ovog zoološkog vrta u kojem bonton pravila ne važe, a osnovna kultura i principi za suživot ne postoje. Oni su glavni i skakaće mu po glavi do iznemoglosti, pa zašto bi se brinuli – ne skače niko njima po glavi.

I gde je tu problem, da li se deca rađaju tako problematična ili su samo jedna prazna tabla koju roditelji pogrešno ispisuju? Nekako mi se čini da je ovo drugo u pitanju.

Gledam njihove majke i očeve i nekako me u previše stvari podsećaju na njih. Preuzeli su mnogo njihovih karakternih osobina. Nešto što gledaju svakoga dana izgleda im kao ispravno i normalno ponašanje, pa ako tata ispušta gasove pred ljudima i oni će to raditi, ako mama komšinicu naziva kokoškom, i oni će to raditi.

Izgleda da su ljigava, sebična i nevaspitana deca plod baš isto takvih roditelja. Oni ne znaju šta znači reč „NE“, pa veruju da je svakome dužnost da im ispunjava želje.

Ne znaju kulturno da zamole, da se izvine, da zatvore usta i da se ponašaju u skladu sa situacijom. Oni vrište, bacaju, biju, preturaju... Toliko su naporni da je teško za njih pronaći ljubav u svom srcu.

Najstrašnije od svega je što vi na kraju dana osećate grižu savesti jer vam je jedno tako malo biće odbojno. Ali, kako da ne bude kada posle 5 minuta provedenih sa njim glava počne da vas boli i tera vas da se zapitate da ako su sada ovakvi, u kakve osobe će porasti u budućnosti?

Klonovi svojih nekulturnih majki i očeva? Ah, pa jedne takve već imamo i više su nego dovoljni na ovom svetu.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

S. S. | CRNOBELO.rs | foto: pixabay.com