Žena je ta koja zna gde ti je druga čarapa i u pola noći da je probudiš...

Do pre nekoliko decenija nije bilo normalno da žena radi, već da sedi kući, da vodi računa o deci i domu. Na kraju krajeva, o svemu onome što muža ne interesuje... A, po nekom pravilu, muž je radio na poslu, a kući se odmarao.

Danas, iako imamo pravo glasa, naš mentalitet nam ne dozvoljava da se distanciramo od ovog zastarelog načina razmišljanja.

Razlika je u tome što žene pored onih kućnih obaveza imaju pravo i na osmočasovno radno vreme.

Još uvek se nije promenilo to da se poslovi dele na muške i ženske.

Nije se promenilo to što se oba partnera vraćaju kući sa posla, ali se od žene očekuje da spremi ručak.

Nije se promenilo to što za one žene koje ipak ostanu kući i koje zovemo domaćice, mislimo da kući ne rade ništa.

Nije se promenilo to što ženu koja ne stigne da spremi ručak čeka pitanje: „A, šta si to radila ceo dan, pa nisi stigla?“

Nije se promenilo to što muža koji radi zajedno sa svojom ženom i deli kućne poslove sa njom zovemo papučar.

Nije se promenilo to što majke vaspitavaju decu, a očevi su ti koji čuvaju decu kada majke nemaju vremena.

Nema ovo nikakve veze sa feminizmom... Mislim ima, ali i nema.

Ovo ima veze sa ljudskošću.

Ponekad mi se čini da muškarci koriste jednu žensku slabost, onu fizičku, iz straha da njihove brojne slabosti ne bi došle do izražaja.

Žene rađaju.

Žene su te koje se brinu o porodici.

Žene su te koje prave raspored i organizuju.

Žene su te koje zarađuju.

Žene su te koje znaju gde vam je druga čarapa i u pola noći da ih probudite.

Žene su te koje se brinu i o najobičnijim prehladama, iako su često mnogo bolesnije od vas.

Žene su te koje znaju ko je ta „Ivana“ koja stalno traži vašeg sina.

Žena je zapravo „magični patuljak“ koji preko noći raspremi dom, da bi se ti ujutru probudio u sređenoj kući gde te i ona čeka uredna.

Ako se i dalje pitate šta žene rade po ceo dan - evo crteža: