„Jake i sposobne žene bivaju sputavane od strane slabih muškaraca koje su izabrale i zavidljivih prijateljica koje nisu uspele“

Ima mnogo nesposobnih žena. Šta bi svet bio bez njih? Moja baba je govorila – ne može konac da udene u iglu. Ne znam, ne mogu, to su im večiti izgovori. Loše mi je, trese me groznica, nije mi baš dobro...

Celi svoj život se drže nekako po strani, polužive, poluuplašene i potpuno nezainteresovane. „Klaj klaj“. Bez ideja, strasti i bilo kakvog entuzijazma, kao da čekaju sudnji dan od kad su se rodile.

Kuvanje jednog ručka im je vrhunsko dostignuće dana. I naravno, pod lupu su stavljene sve one hrabre, uspešne, samostalne žene. Kako li su uspele? Ah, pa zna se, neko ih gura. Raširile su noge negde.

Ima, i takvih ima. Šta bi svet bio i bez njih? Takve nisu dostojne pažnje ni komentara, pokrivene velom lažnog uspeha i oblakom skupog parfema.

Ali, postoji i ogromna, treća kategorija jakih i sposobnih žena. Koje se ne plaše, koje su neumorne. Žene koje grabe napred, koje od ničega prave nešto. Koje se ne plaše etiketa i neuspeha.

A one, kao po nekom nepisanom pravilu, pored sebe imaju muškarce koji ih ne bodre i ne podržavaju. Muškarce „mamine sinove“, muškarce „nezrelu decu“, muškarce koji očekuju sve na gotovo, a ipak su nezadovoljni.

Jaka žena je i muškarac i žena u kući. Naravno, to ne sme da se izgovori glasno, povrediće ego „glave“ kuće. Ona vuče konce, ona je ta koja uvek preseče kada se radi o nekoj važnoj odluci. Ona upravlja finansijama, ona kući donosi više novca.

Ipak, to nije dovoljno. Kuća mora da blista i da je čista, frižider pun, računi plaćeni, obroci skuvani, deca sređena, domaći napisani. U ludoj trci sa obavezama i danom od 24 časa u kojem nikada ne stiže da uradi sve, ona mora da nađe vremena da sasluša sve kao neki psihijatar, da im pomogne da se nose sa svojim zadacima, da ih ohrabri da mogu, zaista mogu da urade sve, samo ako se potrude.

U trenutku kada poželi da uzme makar jedan sat za sebe, sav njen trud i zalaganja se poništavaju nulom. Pa kakva si ti majka, kakva si to sebična majka, žena i supruga?!

Takvi komentari dolaze prvenstveno od muškaraca koji ne znaju da skrenu pogled dalje od fudbala na televiziji. „Em šuto, em bode“, govorila je moja baba.

Ne pomaže praktično ni u čemu, a izaziva grižu savesti. Drugi loši komentari su rezervisani za grupu prijateljica dušebrižnica.

One imaju najbolje savete kako treba da se ponašaš kao jedna prava žena. Tvoji maniri ti ne dozvoljavaju da im se nasmeješ u lice i da ih zamoliš da ti ne dele takve savete. Ali, uzdržavaš se, upućuješ ljubazne osmehe, ispijaš kafu, žuriš kući, čeka te gomila obaveza, kućnih, poslovnih, kakvih već ne.

Umorna si, a ponekad i tužna. Imaš osećaj da si neshvaćena, nedovoljno cenjena, niko ti ne priznaje trud i dobre namere. Balansiraš između desetak uloga - žene, majke, domaćice, poslovne žene, supruge, ljubavnice, čistačice, peračice, kuvarice, ali si opet nezahvalna, sebična, naporna, dominantna, kučka, feministkinja, nerazumna, svojeglava.

Držite se jake, sposobne, pametne, lepe žene! Svaka vam čast. Ne dozvolite da vas sputavaju muškarci koje ste nesrećno odabrale ili koji su se nesrećno vremenom pretvorili u nezainteresovana mrzovoljna bića.

Neka vas ne sputavaju ni komentari onih koje nisu uspele da vam budu ni do kolena, jednostavno, ne znaju za bolje. Ne dozvolite da vas ućutkaju, da vas sputaju, da vas zaustave, mi smo pokretač sveta, podjednako smo dobre kao i muškarci i niko, ama baš niko ne može da me ubedi u suprotno.

I ako želite da nešto bude dobro obavljeno, uradite to same. Ta lekcija je do sada već naučena, zar ne?

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com