Svaki muškarac ima jednu ženu koju ne može da zaboravi

Najteže mi je da odgovaram na pitanje koliko devojaka sam imao. Mrzim kada mi ga postave. Nisam ih brojao, bile su nevažna statistika. Bio sam mlad, nepromišljen, sa glavom u oblacima, uveren da sam mnogo iskusan, a u stvari sam bio uplašen i nezreo.

Na početku je zanimljivo da svako veče spavaš sa drugom devojkom. Uzbudljivo je, osećaš se kao da si na vrhu sveta, vučeš konce onako kako ti to želiš. Pa zaboraviš da im se javiš. Nisi u gradu, nisi dostupan, imaš previše obaveza, ispraznila ti se baterija na telefonu. Izgovori, prazni izgovori.

Ne pamtiš im lica, mešaš im imena. U telefonu ih imaš memorisane pod nekim čudnim imenima - Devojka od petka, Plavuša 2... baš bedno ponašanje. Detinjasto i nezrelo, samo što to shvatiš posle, kada je već kasno za kajanje.

Ona je došla kao i svaka druga, ali je ostavila neizbrisiv trag. Kada se danas slučajno spomene njeno ime, stresem se i trudim se da se ne odam, misleći da kada bi svi oko mene ućutali, mogli bi da čuju moje srce koje ludački lupa.

Pružila mi je pažnju koju nisam zaslužio, dala mi je ljubav koju sam odbio da prihvatim. Kao malo razmaženo dete koje odbacuje poklon koji ga tako mnogo želi. Eto tako, iz čistog inata i samoubeđivanja da ima toliko mnogo žena na svetu, pa zašto bih se skrasio pored jedne?

Zaista ih ima. Ima mnogo žena, lepih, zabavnih, pametnih, ali nijedna nije kao ona. Nijedna nije ONA.

Kažu da svaki muškarac u životu ima jednu devojku koju ne može da zaboravi, a u mom slučaju ti si ta.

Ti si umela da slušaš, dok su svi ostali voleli samo da pričaju o sebi. Ti si se trudila da me nasmeješ i kada sam bio neutešan. Ti si bila tu, a ja sa glavom u oblacima.

Pa si se tako umorila od čekanja nekoga ko odbija da odraste. Prestala si da čekaš nekoga ko ne želi da prizna svoja osećanja, nekoga ko je prosto sebičan.

Sve druge su bile bezlične, ne pamtim im lica, oči, boju kose, a kada si ti u pitanju – zažmurim i već si tu. Svaka tvoja crta lica, način na koji se smeješ i prebacuješ pramen kose sa jedne na drugu stranu. Tvoj karakter, tvoje strpljivo srce, tvoja velikodušnost i briga za svako drugo biće, sem za sebe.

Sada znam da sam mogao da te usrećim samo da sam to želeo. Samo da sam se malo ranije probudio iz bunila u koje sam tonuo.

Nedostaješ mi svakoga dana, svake nedelje, svakoga meseca koji je prošao. Tražio sam te, ali uzalud, rekla si mi da sam prokockao sve šanse i verovatno jeste tako.

Molio sam te i preklinjao, a ti si mi zatvorila vrata isto onako kako sam ih ja zatvorio tebi.

Trudim se da dočekam dan kada ću te konačno zaboraviti. Kada nećeš više biti ta koja me progoni u mislima. Dan kada ću prestati da sve upoređujem sa tobom i da te tražim u pogledima svake nove devojke.

Beznadežno lutam sa svojim slomljenim srcem. Nikada ovo ni sa kim nisam podelio, od stida zbog svoje gluposti, od straha da će me osuđivati, jer, dovoljno sam sebe kažnjavam svakoga dana.

Ponekad jedva čekam da zaspim, da ne bih više morao da gledam u tvoj lik pred očima. A onda, čak i u snu, ti se prikradeš niotkuda i ponovo si tu...

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs