Sve ono zbog čega sam „gunđala“ pre nego što sam postala majka - a sada to isto radim
Nemoj da soliš pamet o deci kada nemaš decu. Niti o odnosu roditelja. Niti kad dobiješ decu. Nemoj da daješ savet ako ti ga niko ne traži. Posebno ako se nikada nisi nalazio u takvoj situaciji. I stvarno se drži toga.
Sve što sam rekla da neću raditi kada postanem majka - sve sam uradila. Sa zadovoljstvom. Za sve o čemu sam se pravila mnogo pametna i zbog čega sam gunđala o roditeljima, legla sam na rudu.
Evo baš ovako:
1. Koliko puta mi se desilo da sa drugaricama solim pamet i gunđam o majci koja je „izvadila sisu“ u kafiću da podoji dete.
Evo me, godinu i po kasnije, radim to isto svuda, a da i ne trepnem, ne dajem ni pet para da li me neko gleda, da li me je ceo Beograd i šire video polugolu.
Moja ćerka nije gladna, ceo dan smo napolju na vazduhu, moja misija je ispunjena. I, kakvo je to dojenje do 2 godine? Evo me, godinu i po kasnije, ne predajem se.
2. Ja sam bila ta koja je, pre nego što je rodila dete, imala čvrst stav da će ono odmah spavati u posebnoj sobi. Glupača. Spavala je sama u krevecu do 6 meseci. Uspavljivala se sama sa igračkom na krevecu.
Godinu dana kasnije, ne želim da se probudim ako nije pored nas. Spustim je u krevetac i nedostaje mi, pa kada se probudi prvi put u toku noći, uzmem je da spava između nas. Ili je odmah stavimo između nas.
Neprocenjiva su jutra kada se budimo sa njenim prstićima u očima, ustima, nosu ili nožicom na glavi i uz najslađe „mama“ i „tata“ na svetu.
3. Moje dete će jesti samo zdravu domaću hranu. Ovo možda i nisam rekla, ali sam sigurno pomislila pod pritiskom grupa sa „majčicama“.
Verujem da su kupovne kašice uvezene iz Nemačke i Švajcarske i napravljene po svim standardima sigurno bolje od voća i povrća gajenog na zagađenoj zemlji.
U trci sa vremenom, verujte, nećete biti u mogućnosti da svaki dan kuvate obroke za svoje dete. Svaka čast majkama koje uspevaju u tome.
4. „Nemojte je učiti da vam spava u rukama“. „Savet“ zbog kojeg ćete apsolutno bez potrebe biti pod pritiskom. A gde će da zaspi? Kako da zaspi dete koje traži roditeljski zagrljaj i toplinu?
Ima li nečeg lepšeg od osećaja kada te bebica zagrli i spokojno spava priljubljena uz tebe? Koliko puta se i sada trudim da spava na meni, čak i posle držanja 11 kilograma duže od pola sata, bola u kičmi, kostima i svemu ostalom, ali ne odustajem od ideje.
5. „Neću puštati crtaće do 3. godine“. Možda ne crtaći, ali često su pesmice jedini spas kada želim da predahnem na 10 minuta, da popijem čašu vode ili da uključim jednu mašinu za veš.
6. „Šta, dete je otišlo sa njom u wc? Nema šanse da dozvolim tako nešto!“ Tačnije rečeno, sa današnje tačke gledišta, dete ne dozvoljava da ja sama odem u wc.
Pa je tako naučila da prazni mašinu za veš, gde stoji toalet-papir u slučaju da treba da ga doda, prašak za veš, peškiri...
Stvari za koje sam ostala dosledna i iza kojih još uvek čvrsto stojim:
1. Moje dete će biti napolju svakoga dana (osim u izuzetnim situacijama). I na prste moga da izbrojim dane kada ona uopšte nije izašla iz kuće.
2. Moje dete nas neće sprečiti da putujemo. Samo će iskustva učiniti drugačijim i lepšim. Nakon godinu i po dana bili smo zajedno u 5 zemalja. Da, putovanje sa detetom je pravi izazov, ali sam ga prihvatila sa zadovoljstvom.
3. Sa svojim detetom ću razgovarati kao sa odraslom osobom. I ne, nikada se ne kreveljim i ne menjam glas da zvučim kao dete ili beba.
4. I kada dođem sa posla neću da sednem ispred televizora. Igramo se i družimo se dok ne dođe vreme za spavanje. Posle se snalazim sa kućnim obavezama.
5. Neću se izražavati u mesecima posle prve godine. „Naše ima 17 meseci i 23 dana.“
6. Neću da vozim svoje dete transporterom prikačenim na kolica. Zato što, kako bi to rekao ortoped „Šetnja u kolicima treba da bude uživanje za dete, a ne da bude zgrčeno.“
7. Od kako je prohodala, trudim se da što više ide peške, a da nam kolica služe za spavanje napolju ili u izuzetnim situacijama.
Budite pametne, ne slušajte nikoga i uživajte u majčinstvu i detinjstvu vaših klinaca.
E. P. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com