Deco moja, porasli ste preko noći... Grdila sam vas kada vam je trebao zagrljaj, grešila sam, ali, volim vas beskrajno!
Deco moja... Ponekad, kada ujutru otvorim oči, vidim da ste porasli bukvalno preko noći. Lice vam se promenilo, oči vam izgledaju drugačije.
Deo mene je uzbuđen: znam koliko je toga pred vama.
Drugi deo mene je uplašen: vreme leti i ne možemo da ga zaustavimo. Plašim se da nisam uvek bila budna da primetim sve trenutke i da sam nekako prespavala trenutak odrastanja.
Pitam se da li smo uživali dovoljno? Da li sam vam dala sve što vam je bilo potrebno? Da li je vaše srce kompletno? Da vam duša nije slomljena?
Nisam uvek najbolja. Nisam uvek dobra majka kao što sam zamišljala. Zaista želim da sam idealna, nekada mogu to i da budem, ali nekada zaista i nisam.
Ponekad vas razumem, ali ne uvek.
Ponekad postupam pravilno, ali sam ponekad totalni promašaj.
Svakoga dana pravim greške.
Ponekad sam stroga kada bi trebalo da budem osećajna.
Ponekad vam držim lekcije o vašem ponašanju, a ono što vama zaista treba jeste zagrljaj.
Ponekad mi se pomešaju stvari.
Vi ste tužni, a ja govorim da se ponašate loše. Razočarani ste, a ja govorim da se mnogo žalite.
Znam da grešim i posle mi je krivo što nisam drugačije reagovala.
Ponekad sam zaista premorena i vi dobijate „ostatke“ mene na kraju dana.
Volela bih da nije tako, ali ponekad nemam izbora.
Ponekad me plaše i velike i male stvari. Zaista sam mislila da odrasli sve znaju i sve shvataju, ali izgleda da nije baš tako.
Ponekad mi strah izaziva bol u srcu i ne mogu da mislim ni na šta drugo. Zaboravljam da se opustim i da uživam sa vama. Zaboravim da se smejem.
Ponekad se borim sa svojim demonima i izgledam izgubljeno. Ali, to nikada nije vaša krivica.
Kada vas pogledam, ja sam veoma, veoma ponosna! Kada vas pogledam, vidim samo dobrotu. Vidim nekoga ko je moćan. Vaša srca su čista i meka. Vi ste ljubazni i nežni, a istovremeno jaki i predivni.
Ja ću uvek biti vaš najveći obožavalac.
Molim vas, kažite mi kada povredim vaša osećanja. Podelite sa mnom svoje strahove i nesigurnosti i zajedno ćemo ih pobediti.
Nadam se da ćete izvući pouku iz mojih slabosti. Nadam se da kada se sretnete sa umorom, strahom, zbunjenošću, ranjenom dušom – da ćete biti u redu sa tim. I nadam se da vas vaše nesavršenosti neće plašiti, kao što sada moje to rade meni.
Napravićete mnogo grešaka, ali vas molim da uvek pronađete svetlost na kraju tunela. Baš onako kako se ja osećam kada pogledam u vas. Vi ste moje bogatstvo, moj razlog za život.
Ovoga jutra kada mi izgleda kao da ste porasli preko noći, želim da vam kažem da ste predivni. Zadivljujete me svakoga dana i inspirišete me kad god pogledam u vas.
Nikada neću biti savršena, ali ću zauvek biti vaša i uvek u vašem timu. To mogu da vam obećam sa sigurnošću.
Volim vas,
Mama
Možda vas zanima:
