Za žene koje se bore sa rakom – jake ste, božanstvene, od vas treba da se uči kako se voli život

Živite potpuno običan, normalan život. Posao, kuća, porodica, muž, deca, dom. Ručkovi, čišćenje, sređivanje, kupovina, standardni problemi tipa zakasnele rate za kredit, po neki neplaćeni račun.

za-zene-koje-se-bore-sa-rakom-jake-ste-bozanstvene-od-vas-treba-da-se-uci-kako-se-voli-zivot-01.jpg

Nemogućnost da se ode na skuplji odmor. Pa nervoza, zašto ne mogu da kupim te cipele, tu košulju, taj kaput, tu tašnu? Nije mi pogodila frizuru, izgubila sam par omiljenih minđuša. Zašto je prijateljica toliko dosadna?

I odjednom dobijate dijagnozu koja vam sruši život kao kulu od karata. U početku ste u neverici. Da li je moguće? Da nije neka greška? Idete po drugo, treće mišljenje, a rezultati se potvrđuju.

Vi imate rak. Gubite dah, pogled vam se muti. Osećate da nemate vazduh u grudima.

Sve oko vas je kao usporen snimak, a u glavi vaš život teče kao ubrzana filmska traka, svi lepi događaji, sva nasmejana lica, sva lepota sa kojom niste spremni da se oprostite.

Vi ste tako mladi. Život je pred vama. Imate 20, 35, 42, 54 godine... još uvek imate toliko mnogo vremena. Da li je ovo fer? Šta ste pogrešili u životu?

Nakon početnog šoka pokušavate da se saberete. Presavijate rezultate na dva, pa na četiri. Puštate svoje suze da teku na nekom skrivenom mestu, tiho, sasvim sami. Dobro se isplačete. Jer tamo, pred mužem, pred roditeljima, a posebno pred decom, treba da ostanete prisebni i jaki.

I baš to i radite. Duboko u sebi nalazite neku neverovatnu snagu koja vas hrani i tera da krenete napred. Tešite druge da će sve biti u redu. Umesto da je obrnuto. Oni su zabrinuti, strah se čita na njihovim licima, a vi ih smirujete da ne brinu, da će sve proći, da ćete vi to prevazići.

Dok pokušavate da zadržite osmeh na licu, vaše srce se steže kao lešnik. Ipak, nikome ne dozvoljavate da to vidi. Suze su za pred spavanje. Za trenutke kada ste sami. Da isplačete svoju tugu i strahove, da vam bar malo bude lakše.

Pred drugima imate stav da će sve biti u redu. Život ide dalje. Sve navedene stvari na početku, plus perika koju ste već naručili ili kupili, jer znate posledice iscrpljujuće hemoterapije.

Sve standardne stvari sa kojima ste se suočavali do sada u životu, plus zračenje, lekovi, mučnine, drhtanje ruku, iscrpljenost, gubitak energije i fizičke snage.

Ali, ono što ne gubite je mentalna snaga. Ona čvrstina duha koja se ne koleba. Koja ne može da se razbije tek tako. Svaki dan je nova borba, ali se vi ne predajete. I svaku novu borbu započinjete sa osmehom i verom. Sa srcem punim nade da će se zaista, na kraju, sve završiti dobro.

I na kraju, nije vas briga za nered u kući. Za nedostižan, skup odmor. Za one glupe cipele crvene boje. Za nekakvu frizuru, skupu tašnu, za tu izgubljenu minđušu.

Konačno vas je briga samo za sebe. Za vaše. Za osmehe. Za zagrljaje i smeh. Za kvalitetno vreme provedeno zajedno sa voljenima. Svaki dan je neprocenjiv.

Koliko običnih stvari iznenada dobija novu dimenziju, novu boju i izgledaju predivno. Koliko niko ne želi da napusti ovaj svet prerano uprkos njegovoj okrutnosti ponekad. Koliko je lepo biti živ.

Koliko je samo zdravlje dragocen poklon... većina ga uzima zdravo za gotovo... želim vam brzo ozdravljenje i zdravlje svima. I da nikada ne skinete osmeh sa lica.

Zato što ste predivni. A čovek od vas može samo da nauči kako zaista treba da se voli život.

©CRNOBELO.com Zabranjeno preuzimanje i kopiranje. Krađa autorskih tekstova kažnjiva je zakonom.

Autor: (O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: freepik

Možda vas zanima:

Svakog dana se na poslu hvali sa koliko je žena spavao, a žena mu je najlepši anđeo... (18+) Dolazio je na posao sa sočnim ispovestima tipa „Uh, al sam razvalio jednu viso...
Nikada neću postati kao moji roditelji! - Ja sa 35: Aman više sa bojlerom, sve vreme je uključen! Ja sa 15: Izlazim. Ne znam gde i ne znam sa kim. Aman, dokle ćete me ispitivat...
Imate li sestru po duši? Ah, ta jedna prijateljica! Sa njom se razumete bez reči. Pogled je dovoljan. Prijateljice ste celu večno...