Za sve samohrane roditelje - po jedan trofej, molim vas!

Sudbina ponekad zna da zada udarce ispod pojasa i da decu osudi na život sa jednim roditeljem, ili da, sa druge strane, roditelj bude osuđen da se sam brine o svojoj deci.

foto: pixabay.com

I zahvaljujući nekim roditeljima koji na svojim plećima podnose najveće životne teškoće i imaju srce sposobno da podari tonu ljubavi i da tako lepo ublaže ovakvu dečiju sudbinu, da i ne osete koliko mnogo im je život u stvari uzeo.

Ova deca nemaju roditelje koji su dobar i loš policajac, nemaju drugu opciju ako ih jedan roditelj odbije za džeparac, nemaju traženje utehe kod drugog roditelja kada se prvi okrenuo „protiv“ njih, nema izgovora na jednu od reči „mama“ ili „tata“ do kraja života... Ali, na sreću, veliki deo njih ima podršku roditelja, koji, iako je ostao sam, nikada sebi ne dozvoljava da izgleda nemoćno. Vide ga jakog kao stenu, i osećaju da je sposoban da ih zaštiti od svih životnih nedaća. Osećaju se sigurno iako pored sebe nemaju oba roditelja koji će stati u njihovu zaštitu, čak i po cenu svog života.  Imaju jednog i jedinog!

Od ovog jednog roditelja oni dobijaju i nežnost i savete i pravo usmeravanje kada skrenu s puta. Upravo u tome leži snaga ovog roditelja – da viče kada mora, da grli kada želi, da priča do iznemoglosti i da 24/7 radi posao predodređen za dvoje. Emotivno, fizički, finansijski, on uvek sebe mora uložiti duplo, da njegovi najmiliji ne bi osetili da neophodan deo velike slike nedostaje.

Samohrani roditelj ne spava noćima, ali jutra dočekuje sa osmehom za svoju decu. On ne zna kako će se snaći da stvari izgura do kraja, ali zna da je on celi svet svojoj deci i zato zna da će, bez obzira na žrtve, sigurno sve izgurati do kraja.

I majka i otac i saveznik, ali i kritičar koji zna kako da svoju decu komplimentima digne do neba, ali i kada da ih kritikama spusti na zemlju, da ne bi zalutali. Ako u nečemu ne uspe, ne postoji drugi roditelj koji će popraviti stvar. Svaki njegov potez je od životnog značaja za njegovu decu, pa svaka odluka koju treba da donese iz njega iscrpi duplo više energije.

A povrh svega, svojoj deci treba da da i niz objašnjenja zašto drugi imaju i mamu i tatu, a oni su osuđeni na život sa jednim roditeljem, zašto život nije fer, zašto samo on nije uspeo da ispuni obećanje, dok su svi drugi roditelji uradili to za svoju decu... Njegova deca su samo deca, i zaboravljaju da je njemu za sve potrebno duplo više vremena, energije i truda.

 Čak i kada oseća užasnu bol za svojim nekadašnjim ljubavnim partnerom, za majkom, odnosno za ocem svoje dece, on ne sme da pokaže slabost i da nostalgiji otvori vrata doma, da njegova deca ne bi ostala zarobljena u uspomenama i životu u prošlosti.

Svaki dan je za samohranog roditelja duplo veća borba nego za bilo kojeg drugog roditelja, zato on definitivno zaslužuje trofej.

Po jedan trofej, molim vas – za sve samohrane roditelje!

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

S. S. | CRNOBELO.rs