Nema potrebe da glumimo jednakost među decom kada tvoje nosi Ajfon, a moje jaknu staru 3 godine

Deca su po prirodi veoma osećajna, ali i poznata po svojoj iskrenosti. Dete i vaga – ne lažu, tako kažu naši stari. Zato mi uopšte nije bilo čudno kada mi je sin iz škole došao tužan zbog svađe sa najboljim drugarom.

foto: pixabay.com

Naime, njegov najbolji drugar mu je rekao kako njegovi roditelji nemaju para da mu kupe lepši i skuplji mobilni telefon.

Tačno je, nemamo para da ti kupimo skuplji mobilni telefon, rekoh mu. Zapravo, mobilni telefon treba da bude nužnost, nešto za hitne slučajeve, a ne stvar prestiža.

Posebno ne za desetogodišnju decu, od kojih polovina njih, da izvinete, ne zna pošteno ni zadnjicu da obriše.

Tačno je da nemam para za skuplji mobilni telefon, ali ću ti reći još nešto što je tačno – to dete ti nije najbolji drugar. Nije ti nikakav drugar kada se usudio da ti se tako obraća.

Samo sam mu to rekla. Nije mi bilo do držanja predavanja o tome kako dečak nije kriv ni za šta, kako mora da su mu takve reči usadili neki veći i zreliji umovi od njegovog.

Ne može desetogodišnjoj deci samo od sebe da dođe to ko kakav mobilni nosi, osim ako ih neko tome nije naučio ili nije komentarisao kod kuće.

Nemam ništa protiv toga ko koliko ima ili ko kako i koliko (se) nosi. Imam protiv kada se to radi otvoreno, čak i zlobno, nadmeno i arogantno, da bi se pokazala nečija vrednost, a da bi se marginalizovala druga deca.

Da, nismo svi isti, jasno je to kao dan. Zato je mnogo smešno kada neki roditelji, posebno oni koji najviše forsiraju materijalne stvari kod dece, počnu da glume moralnu korektnost, da se ne bi osetile klasne razlike.

Da deci ne bi bilo neprijatno. Bila sam deo sramnog roditeljskog sastanka gde je zagriženi roditelj ukazivao na potrebu da sva deca imaju identičan školski pribor, da se neko ne bi osećao ugroženo od drugih. Dakle, iste sveske i olovke će da izbrišu razliku među decom.

To neće da učine skupe patike, mobilni telefoni, jakne poznatih brendova. Možemo da se pravimo slepi i da kažemo da to ne razdvaja decu i komentari kao onaj gore upućen mom sinu, ali iste gumice će učiniti da se svi osećaju kao deo jednog istog sveta.

Iskreno, smučili su mi se dečiji rođendani. Jedva čekam trenutak kada će moja deca odrasti i sami izabrati svoje društvo, slično sebi, skromno i bez glumljenja i licemerja koje mi se gadi.

Zato što su još uvek previše mali da bi shvatili surovost sveta u kojem žive, iako neke od njih već uče kako da se ponašaju prema drugoj deci - kao da su vredniji, bolji i da ih gledaju s visine, ponižavajući ih. 

Nije lepo reći da mrziš dečije rođendane, ali ja počinjem da se gušim. Ne od dece, već od želje njihovih roditelja da se pokažu i dokažu pred svetom, pa se od običnog dečijeg rođendana pravi spektakl.

Mi ćemo Anabeli slaviti u zoološkom vrtu, mi ćemo Mateji iznajmiti celu igraonicu, mi vodimo celo odeljenje na paint ball...hajde sad ti objasni svom detetu zašto ne možeš da mu napraviš takav rođendan.

Zašto njegove krem bananice nisu bile dočekane sa takvim entuzijazmom kao trospratna kartonska torta napunjena slatkišima.

Pa zašto ti nije došao klovn na rođendan, pa zašto ti nisu bili Maša i Medved na rođendanu...ala si prosta, imala si samo jednu tortu, bezveze ti je bio rođendan.

I to uporno poređenje sa drugom decom... zašto im to radite? Ti si imala najlepši rođendan, kakvi su baloni bili kod tebe, da nije bilo lepše kod Kristine, kako da ne?

Nije vam rođendan arena za takmičenje i dokazivanje ko koliko ima i koliko je potrošio na decu. Misliš da je sva ljubav u toj kupovini i pokazivanju pred drugima.

Pa roditelji, nema potrebe za glumom i svim tim licemerjem o jednakosti. Nismo jednaki. Niti su nam deca jednaka. Vi ste se dobro pobrinuli da se svi osećamo nejednako.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs