Budite ljudi, ne gazite dostojanstvo onima koji su imali manje sreće od vas

Ona ga pita: Koliko košta jedno jaje?

Stari čovek odgovara: 10 dinara, gospođo.

Ona mu uzvraća: Kupiću 6 jaja ako mi ih daš za 50 dinara, ili neću kupiti nijedno.

Stari prodavac joj odgovara: Uzmite ih po ceni koju ste tražili. Napravite mi sefte, svakako nisam ništa prodao danas.

Žena uzima jaja i odlazi sa osećajem ponosa, kao da je pobedila. Ulazi u svoj skupi automobil i kreće prema luksuznom restoranu da ruča sa svojim prijateljicama. Naručuje polovinu sa menija, zato što to sebi može da priušti. Naravno da ne pojede ni jednu trećinu od naručenog. Jede malo, a ostatak ostaje na dnu tanjira.

Račun je poprilično visok. Ona sve plaća, a vlasniku restorana ostavlja čak i velikodušni bakšiš.

Ova situacija je bila potpuno normalna za vlasnika, za razliku od prethodne koja je bila prilično neprijatna i poražavajuća za prodavca jaja.

Poenta je – zašto nam se uvek javlja taj osećaj nadmoći kada kupujemo od onih kojima je novac najviše potreban? A zašto smo velikodušni prema onima koji nemaju potrebu za našom velikodušnošću?

Svaki put kada vam malo ubogo detence, muškarac ili žena priđu i pokušaju da vam prodaju nešto sitno, verovatno okrenete glavu u stranu.

Setite se priče o bogatom čoveku koji je kupovao ove sitnice po ceni mnogo većoj od one koju su prodavci tražili. Nije baš da su mu bile neophodne, naprotiv, uopšte mu nisu bile potrebne.

Kada ga je sin pitao zašto to radi, otac mu je odgovorio: To je milost, sine, zavijena u dostojanstvo.

U prvoj priči žena je pokazala svoju moć nad manje uspešnim i nesrećnijim od sebe. Naslađivala se svojim uspehom, ponosila se kako je uspela da uštedi na štetu starog i nemoćnog prodavca kojem je potreban svaki dinar.

Mi smo ono što radimo dok nas niko ne gleda.

Čovek iz druge priče razume nesreću onih koji jedva uspevaju da se prehrane. Ali ipak ne želi da im ostavi pare tek tako, iako to može da uradi.

Ne želi da povredi njihova osećanja. Ne želi da se osete beskorisno, kao neki socijalni slučaj. Oni se ipak trude da zarade, a to je za svaku pohvalu.

Potrebno im je samo malo pomoći i ljubaznosti, umesto da im gazite i ono malo dostojanstva za koje misle da im je ostalo.

Prva priča nosi gorčinu i razočarenje, druga nas inspiriše, dajući nam nadu da ipak još uvek ima dobrih i humanih ljudi na svetu.

Kakav ste vi čovek?

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: instagram.com