Kako da odgajate pravog muškarca, a ne arogantnog šovinističkog zlobnog muškarčića?

Sine, budi pametan na tatu, a lep na majku. Hehe. Ovim rečima se oko 90% očeva koje poznajem obraća svojoj muškoj deci.

- A ne može da bude i pametan na majku, pitam?

Odjednom, otac kao da se malo zbuni. Ma, može, može... ali znaš, ipak, žena je žena, malo ograničena.

Baš tako kaže ovaj muž za svoju izabranicu. Ženu svog života, suprugu, majku. Ona iz čije utrobe je izašao ovaj mamin i tatin ponos je – ograničena.

Nisam ni želela da ulazim u raspravu šta to znači. Ipak je njen primarni adut očigledno lepota. Ne hrabrost, ne pamet, ne nezavisnost, ne sposobnost da se sama snađe i da odlično zarađuje. Ne. Ona je lepa. I malo ograničena.

Na kraju krajeva, nisu samo određeni pojedinci krivi za ove predrasude. Neretko i same majke savetuju mušku decu da ne budu slabi, da ne budu pekmeze, da emocije i suze drže u sebi. Da stisnu zube, da se bore „muški“, da ne budu „ženski petko“.

Da se ne interesuju za tamo neke ženske stvari kao što su balet ili cveće.

Da li ih takođe učite da se deru po ulici, da pljuju, da psuju glasno, da svojim malim rukama lupaju po stolu, da viču, da su grubi i bezobrazni, da su drski i nadmeni, da misle da su bolji i dominantni, pa da se u potpunosti uklope u kalup alfa-mužjaka?

Od svih mogućih majica, moj sin je izabrao crvenu. Kažem mu ja, pa to nije za tebe, to je ženska boja, ali ne, on hoće tu i gotovo. I na kraju ništa nismo kupili.

Nisam mogla da poverujem da mu nije kupila majicu uz opravdanje da je boja bila „ženska“. Isto kao što ne mogu da poverujem da nije dobro da muška deca idu na balet ili ples, jer će ih to „smekšati“.

A za šta ih tačno spremate, za kakav rat ili boj? Vi treba da ih pripremite za život.

Dobra deca koja umeju da prepoznaju emocije i da pronađu način da ih izraze su jaka, nisu slaba. Nema ništa strašno u dečijim suzama, strašno je kada se osećanja potiskuju, pa kasnije isplivaju na najneverovatnije načine prema drugima, u obliku nasilja, agresije i čiste zlobe.

Na tome treba da se radi kod kuće, u školi, na ulici, svuda. Nikome ne činite uslugu ako jačate dečaka na sasvim pogrešan način. Najveću štetu će da snosi baš on, ispunjen nepoverenjem, strahom i frustracijama.

Samopouzdanje se gradi lekcijama o jednakosti, a ne zastarelim dogmama da su muškarci jači pol, pametniji i dominantniji.

Lepe navike, dobro vaspitanje i kavaljerstvo usađuju se dok je dete još malo. Tu nema mesta za lekcije o muškim i ženskim bojama, igračkama i profesijama.

Tu postoje lekcije da žena treba da se poštuje i smatra jednakom. Toliko. Toliko je jednostavno i prosto. 

I da, neće pasti kruna sa glave malim prinčevima ako nauče da sami raspremaju krevet, ako se od malih nogu uče da pomažu roditeljima, uključujući tu i učestvovanje u „ženskim“ obavezama, kao što su ručak ili veš ili čišćenje.

Na kraju krajeva, to nisu ženske, to su kućne obaveze.

Ne odgajajte arogantne, šovinistički zlobne muškarčiće koji će kasnije u toku života istresati svoje skrivene frustracije na takve koje samo znaju da „šire noge“ ili im pamet dolazi samo „kada im se zalepi jedna vaspitna i kada se dobro izmlate“.

Jak muškarac je onaj koji je siguran u sebe, saosećajan, ne onaj koji udara, viče ili lupa najglasnije, marginalizujući ženu, ismevajući je i čineći da se ona oseća potčinjeno i nedostojno njegovog društva.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com