Тata će odremati malo posle posla, mama je uz šporet

Evo najbolji dokaz kako se stvari mogu promeniti i kako ljudi sa 15 ili 55 godina mogu prihvatiti neke dobre pozitivne karakteristike bez obzira na uzrast – moji roditelji.

Imala sam 6 godina, mama i tata su se vraćali sa posla. Tata se presvlači i leže u krevet da malo odmori, a mama sprema ručak. Ponekad žuri toliko mnogo da nema vremena da se presvuče, već kuva u istoj garderobi u kojoj je došla s posla.

Postavlja sto, sedamo i ručamo. Tata prvi ustaje jer jede najbrže. Podižem i nosim u sudoperu samo svoj tanjir jer sam  naučena da „svako nosi svoj tanjir na pranje“.

Ponekad se ljutim zato što tata ne nosi svoj tanjir, ali mama kaže da gledam svoja posla zato što ponekad tata nosi sve torbe sa pijace, a ona nijednu.

Мајkа nastavlja da pere sudove, tata nastavlja da drema. Kasnije mama nastavlja da čisti, pa sakuplja svu prljavu odeću u mašinu za veš i glasno ponavlja kako je čeka i gomila odeće za peglanje.

Kada je ona na već četvrtoj aktivnosti nakon posla, tata se budi odmoran i svež i pita me gde želim da me vodi da se igram. Jee, tata je najbolji tata na svetu.

Proćiće godine dok shvatim koliki teret pada na leđa žene i da moja majka nije čak ni najtipičniji niti najgori primer u okolini.

Моji su čak bili i napredni za njihovo vreme. Živeli su sami, ne u zajednici sa roditeljima, sami su organizovali budžet i aktivnosti, mama je imala jednako pravo da donosi odluke u domaćinstvu kao i slobodu da sama izađe gde i kada želi, bez da traži dozvolu od supruga, jer kao što ćete videti, veći deo tetaka i strina nisu imale taj „luksuz“.

Nije bila zapostavljena, nije bila ponižavana, maltretirana, već naprotiv bila je voljena i podržavana, ali se ipak taj deo sa dremanjem nakon ručka i preuzimanjem najvećeg dela kućnih obaveza na sebe činio toliko prirodan i logičan.

Zato što su bile tako vaspitane. Zato što su to svakodnevno gledale kod kuće i nisu umele drugačije.

Zato što prkošenje partneru i ukazivanje na njegove greške nisu bile u duhu kućnog vaspitanja. Zarad mira u kući se ćutalo, a kompromis se rastezao do neviđenih razmera.

Zato što su postojali striktno „muški“ i „ženski“ poslovi. Zato što je sramota da muškarac filuje tortu, a žena da cepa drva. Nije važno što im ti poslovi možda bolje „leže“, važno je da aktivnosti budu u skladu sa polom i snagom.

Ili možda nije toliko tragično da žena iscepa neko drvo, ali filovanje torte se zaista ne uzima u obzir.

Nije da jedne nisu vredele više ili manje od drugih. Nije da u jednom trenutku majka nije zarađivala čak i više od tate. Ali jednostavno je tako, čekalo se na ženu, ona sređuje, čisti, kuva, pere, pegla. Muškarac je za „muške“ stvari. I tačka.

Ipak, stvari su se promenile. Tata je prvi otišao u penziju dok mama još uvek radi. I zamislite – moj tata sada ide u nabavku, kuva i pere sudove. I to radi vrlo uspešno.

Pitanje je – da li je umeo to da radi oduvek ili je naučio poslednjih godina kod kuće?

Verovatno je u pitanju racionalno sagledavanje slobodnog vremena sa kojim sada raspolažu moji roditelji. Mogućnost da se uvidi da je svako sposoban za mnoge stvari samo ukoliko ima želju da ih uradi. I da ništa nije sramno ili netipično, da ništa nije strogo „muško“ ili „žensko“ u svetu u kome živimo.

Ili, najviše od svega, u pitanju je saznanje da neke stvari u prošlosti jednostavno nisu bile u redu, ali nikada nije kasno da promeniš svoje ponašanje ukoliko zaista želiš.

Neće ti kruna pasti sa glave ako podeliš obaveze sa ženom. Nećeš izgubiti deo svoje muževnosti ili dominacije. U suštini i ne treba da dominiraš, potrebno je da si jednak i da tako tretiraš i partnera.

Uvek treba biti u skladu sa svojim obavezama i spostvenim mogućnostima. U svakom momentu možeš „okrenuti dugme“ u svom vaspitanju ukoliko smatraš da se tvoji roditelji negde napravili grešku.

Svi se mi možemo pravdati da smo naučeni ovako ili onako i da „ne znamo bolje“. Svakako da znamo, svakako da umemo, svakako da se možemo promeniti, jer ukoliko ne sazrevamo i idemo napred šta će onda ostati od našeg roda i napretka?

Ponosna sam na svoje roditelje koji su i pored patrijarhalnog vaspitanja uspeli da evoluiraju i sazre u mnogo drugačije osobe od njihovih roditelja.

I što su daleko napredniji i emancipovaniji od mnogih mladih ljudi danas.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com