Kаkо jе biti ona koja je izneverena umesto one sa kojom se vara?
Ponekad u životu nije neophodno da razumeš stvari niti da se trudiš da pomogneš ljudima kojima se jednostavno ne može pomoći.
Ne traži logično objašnjenje tamo gde je razum izgubljen i ne traži čoveka u onome ko je sam sebe izgubio. Ne osuđuj ih, ali ih nemoj ni žaliti, svi žanjemo ono što posejemo. Koliko god da zvuči otrcano, tako je.
Vidim ti bol u očima, tvom namrštenom pogledu uperenom u zemlju. Krećeš se u ritmu muzike, ali nekako neraspoloženo, kao da nemaš života u sebi.
Nisam želeo da te primetim, nije mi to bila namera, ali je ta negativna energija zračila na sve strane u celoj toj neljudskosti.
Želiš da se pretvaraš da ništa ne primećuješ, da ti je svejedno, ali na čelu imaš znak uzvičnika koji govori više od tebe same.
Vaši pogledi su se sreli, tebi duša treperi, a njemu ni oko da mrdne, večeras će druga ostaviti trag na njegovoj košulji. To neće biti njegova supruga, to nećeš biti ti.
Karma ili slučajnost, ne znam čemu da pripišem to, ali boli zar ne?
Kako je biti na mestu one koja je izneverena, umesto na mestu one sa kojom se izneveruje?
Zar nisi sve videla u očima žene kojoj si nabila rogove? Šta je sve pomislila kada je osetila tuđi ženski parfem na njegovoj odeći?
Možeš li sada da shvatiš zašto odlazi kada ga pozovu deca, zašto nije ostao da leži na tvojim grudima kada ga potraže.
Shvataš li da on od njih zavisi, a da si ti samo usputna stanica na koju danas može svratiti, a sutra otići na sasvim drugu usputnu stanicu, zavisno kad mu kako dođe.
Ja sam osetio bol koju si ti nanela nekome drugom, zar ti nisu rekli da ne radiš drugima ono što ne želiš da se tebi desi, zar ti to neko nije spomenuo?
Shvataš li da su tvoje molbe i pitanja da li mu daješ više od onoga što ona može da mu da, zaludna i da li ti je sada postao jasan odgovor, da li vidiš sliku ili ćeš nastaviti da moliš da ostane iako nikada zapravo nije ni došao.
Ne želim da razumem, čak mi i dođe smešno kako neko može toliko da potceni sebe, da se zadovolji sa drugim ili trećim mestom, koje je kiselo i boli do srži. Čemu se to može pripisati, izgubljenom razumu ili slepilu?
Voleo bih da možeš da vidiš kakvu sliku ostavljaš sa strane kada nosiš broj 2 na listi ljubavnica, ali je nažalost to život koji si ti izabrala.
Čekanje i nada da će se nešto desiti, a nikada se neće desiti, ti postaju svakodnevnica, a gratis preko toga dobijaš muškarca koga moraš da deliš. Samoća će te uništiti, tuga će ti pojesti srce.
Pitaš se da li će nekada ostati u tvom zagrljaju, a ja se pitam do kad čovek može da gazi sebe i da tako živi?
Ne krivi ljubav, ona ništa nije zgrešila. Ne krivi muškarce, oni ti ni na koji način nisu naškodili.
Ako želiš da znaš zašto, onda pitaj sebe, a u međuvremenu skloni kiseo izraz s lica i nasmej se jer, po svemu sudeći, bronzana medalja za tebe i nije loša.
Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.
N. B. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com