Kada sam ga ostavila rekao mi je „Da mi se čuvaš, lepotice“, i samo želim da je srećan - Da, pričam o bivšem

Moja drugarica i ja stavljale smo po neko zrno prošlosti u kafu i dobro mešale, pa su svakakve uspomene izašle na površinu.

I ona poče da baca drvlje i kamenje na jednog svog bivšeg momka, dok je meni bilo toplo oko srca kada sam se prisećala mog (najvažnijeg) bivšeg. Ni jednu ružnu reč nemam za njega, čovek kakav se više ne rađa, srce koje ne zna ništa drugo sem da voli, čovek čija je misija da vas učini srećnom.

Uvek mi je govorio „Da mi se čuvaš“ i to su mi bile najlepše reči koje mi je iko ikada rekao. Još ne mogu da poverujem koliko je bio veliki čovek. Kada sam mu rekla da naša veza ne može da se nastavi dalje, on mi je sa suzama u očima poručio „U redu, lepa moja, samo te molim da mi se čuvaš.“

I kako da ne plačeš? Lila sam suze, plakala sam kao retko kada u životu i srce mi se cepalo od bola. Ali, morala sam da stavim tačku, to je bilo veće od nas i da tada nismo prekinuli to bi nas jelo do kraja života. I nevažan je razlog, sada smo uspeli da prebolimo i oboje krenemo dalje.

Žao mi je što više nije deo moga života jer ja iskreno ne verujem u prijateljstvo posle ljubavi, ali mi nije žao što sam ga imala u svom životu. Sigurno sam uradila nešto dobro kad me je Bog nagradio takvim čovekom, barem na kratko. Naše su emocije bile veoma intenzivne. On nije bio od onih ljudi koji se plaše da otvore svoje srce. Davao je sve, davao je do poslednjeg atoma snage.

Sa njim sam svakoga dana slavila život, znao je kako da učini da tren traje večno i da ništa drugo ne bude važnije od toga da budemo srećni u trenutku. I sa njim sam mogla da se zamislim svuda. Nije me plašila nijedna životna bura.

Znala sam da je dovoljno jak da sve podnese, znala sam da bi, da je život u pitanju, stao ispred mene sa ramenima velikim kao planina i da bi se borio sa džinovima, borio bi se sa svima, samo da „njegova voljena“ bude bezbedna.

Većini devojaka se pogled smrači kada pomenu bivšeg dečka, ali meni ne. Čim se setim njega, blagi osmeh mi se ocrta na licu. Molim Boga samo da bude srećan.

Pravu, čistu sreću mu želim, da nađe ljubav, da mu se ostvari sve što poželi. Znam da mu se ja nisam ostvarila za do kraja života, ali znam da će mi oprostiti i da me razume. Jednostavno, nekim stvarima je tako suđeno i ne možemo se boriti protiv sudbine.

Ali, ja ću ga pamtiti kao muškarca sa najlepšom dušom, kao nekoga ko nije znao da me razočara, kao nekoga ko je verovao u mene kao niko nikada do tada i kao nekoga ko je deo onoga što sam ja danas kao osoba. Kao muškarca koji ne zaslužuje da bude zaboravljen i kao muškarca kojem sam dala obećanje da neće biti zaboravljen.

Samo... Molim te, čuvaj mi se!

Drugarica me je zaprepašćeno slušala – kako možeš tako lepo da pričaš o bivšem? Smireno sam joj rekla da ja volim svoj život, volim svaki deo njega, a on je definitivno bio jedan lep, veliki deo. Zašto bih bacala kamenje na nešto što sam iskreno volela?

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

S. S. | CRNOBELO.rs / foto: unsplash.com