Nisam mu bila dovoljno dobra, on me je učinio savršenom – Najpametnije „zbogom“ koje sam ikad izgovorila

Govorila sam mu da mi ne uskraćuje slobodu – nije me poslušao, sada me nema.

Јаsno se sećam njegovih reči: „Моraš ukrotiti svoj duh, ja ću te učiniti savršenom devojkom, kada ti dođe pamet dobićeš sve što poželiš.“

Govorila sam mu da ne troši energiju uzalud, da me prihvati takvu kakva sam, bez obzira na to koliko sam „divlja“ i nepodnošljiva na momente, zar se nije zaljubio u mene baš takvu?

Ali, on kao da je bio i slep i gluv. Smatrao me je svojim projektom i želeo da me promeni po svaku cenu. Toliko je mnogo govorio, toliko se mnogo trudio, toliko se sam kidao, ali je kidao i moje nerve.

Volela sam ga, očekivala da će pre ili kasnije da se pomiri sa tim i shvati da treba da bude srećan što uopšte postojimo nas dvoje, što se volimo, a to je retkost u današnje vreme, retko ko ima tu sreću. Ipak, to se nije desilo! Bio je uporan u svom „master planu“.

Govorio je kako sve treba da izgleda, kako treba da se ponašam i kako će, ako to učinim, sve biti savršeno.

Čekala sam da se konačno umori kako bismo bili srećni. Ipak, nije se umorio. Nije odustao da vrši „propagandu“ nad mojim mozgom i da me prisiljava da budem ista kao savršena devojka zamišljena u njegovoj glavi.

Dala sam mu šansu. Istrajala sam jedan određen period. Ali, shvatila sam da to ne vodi ničemu. Niti je on bio srećan niti sam ja bila srećna. Davio me je. Svaka njegova reč je činila da mi se želudac okreće. Šta ne smem, kako ne treba. Došlo mi je preko glave. Žudela sam za slobodom koju sam ranije imala.

Nije da sam u nekom momentu dozvolila da me preobrazi, ali u naletu tih njegovih pokušaja da me transformiše, osećala sam se kao da svaki dan vodim novu bitku sa njim, kao da treba da se dokažem da sam dovoljno dobra i da nema potrebe za njegovim „brilijantnim“ poduhvatima.

Rekla sam mu STOP i to je bila najbolja odluka koju sam ikada donela u životu. Kao da sam skinula okove sa sebe i ponovo bila živa.

Potom se okrenuo meni, dosađivao mi je do iznemoglosti. Samo sam mu poručila da da sebi vremena da shvati da ja nisam ona prava za njega.

Možda tamo negde njegova „savršena devojka“ čeka na njega. Ali, i da je ne pronađe, nije me briga jer mi je bilo jasno da on nije pravi za mene.

To sam znala jer sam ponovo disala slobodno. Punim plućima, volela sam svaki atom sebe, kao što sam znala da tamo negde postoji neko ko će voleti svaki atom mene istim intenzitetom kao ja sama.

Nije bio dovoljno dobar za  mene...

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

Pročitajte i „Ćerko“, muškarca nećeš promeniti, ako ti nije dobar pre braka, nikad neće ni biti!

S. S. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com