Fudbaleri koji su borci u životu: Mesija su zvali kepec, Balotelija su provocirali bananama

Frančesko Ačerbi

Još jedan italijanski fudbaler na listi je Frančesko Ačerbi, koji igra odbranu u državnoj reprezentaciji.

Tumor testisa, otkriven prilikom rutinskog pregleda tokom 2013. godine, stao je na put njegovoj fudbalskoj karijeri.

Sa samo 24 godine bio je prinuđen da loptu ostavi na stranu i da odmah bude operisan.

Za jedne italijanske novine Frančesko je otkrio da je prva misao koja mu je prošla kroz glavu kada je čuo dijagnozu, da otvori flašu vina, a da se onda javi bivšoj devojci.

Sopstvenoj majci, koja se tek oporavljala od smrti njegovog oca, za bolest je rekao tek posle operacije.

U decembru, pola godine kasnije, dijagnostifikovan mu je rak testisa. Igrač je počeo lečenje hemoterapijom. Na sreću – uspešno.

Danas, skoro pet godina kasnije, u medijima često promoviše važnost prevencije, samopregledanje i redovne posete specijalistima.

Posle dvostruke pobede nad zlokobnom bolešću, za sebe voli da kaže da je defanzivac u fudbalu, a napadač u životu.

Edin Džeko

Po podneblju i priči, nama je verovatno najbliskiji Edin Džeko, fudbaler koga u rodnom Sarajevu zovu „bosanski dijamant“.

Rođen je 1986. godine, a detinjstvo mu je potpuno uništio rat u Bosni. Započeo je kada je on imao samo pet godina, a do svoje desete godine nije ni imao život.

Porodica je izgubila rođake, dom i auto. Iako je od tada prošlo mnogo vremena, Džeko se još uvek seća strašnih trenutaka.

Za medije je više puta prepričavao priču kada mu je njegova majka spasila život.

Dok su drugari igrali fudbal na livadi, ona mu nije dozvolila da im se pridruži, već je bio prinuđen da ostane kod kuće. Nekoliko minuta kasnije, na tu livadu je pala granata od koje su njegovi prijatelji poginuli.

Lekciju koju je naučio u teškim danima najbolje je opisao u objavi na Fejsbuku 2015. godine.

„Rat deci ukrade detinjstvo. To je bio najgori period u mojem životu. Petnaest duša je živelo u prostoru od 37 kvadrata. Otac mi je svakoga dana išao na front, a kad god bih čuo sirene, plašio sam se da ću umreti. Kada bismo se spuštali u podrum, nikada nismo znali koliko dugo ćemo tamo i ostati. Neka iskustva vas uče da više cenite život. Kada se plašite za svoj i za život svoje porodice, problemi u fudbalu nisu ništa. Ne dajem golove? U redu je, pogodiću na sledećoj utakmici. Druge stvari su važnije.“

Edin koristi svaku priliku da podstakne i inspiriše male dečake da slede svoje snove, čak i kada im se čine nedostižni. Nikada ne odbija da da autogram, a uprkos svom bogatstvu i internacionalnoj slavi, uopšte se ne razbacuje novcem, pamteći svoje fudbalske početke, kada je dobijao oko 300 evra.

Liam Dejvis

Nije bilo lako ni engleskom fudbaleru Liamu Dejvisu.

Godine 2014. lokalne novine su objavile vest da je homoseksualac.

Britanski mediji su ga proglasili jedinim igračem u zemlji koji otvoreno govori o seksualnom opredeljenju, implicirajući da u svetu fudbala postoji strah od „izlaska iz ormana“.

Pre nego što je slučaj odjeknuo u javnosti, istina o njegovoj seksualnoj orijentaciji bila je poznata saigračima i menadžerima kluba.

On je naglasio da uživa u njihovoj podršci. Uvrede na lični račun doživeo je samo jednom kada je dobio neumesni komentar od igrača iz protivničkog tima. Kasnije mu se izvinio.

Kada ga novinari pitaju kakva je situacija u svlačionici, često naglašava da nema neprijatnih trenutaka jer ga kolege prihvataju zbog onoga što on jeste.

Oni i sami ovo potvrđuju, a srećni su jer je Dejvisu pao ogroman teret sa leđa.

Reakcije fanova su podeljene, ali je fudbaler ubeđen da pozitivnost uvek pobeđuje.

M. A. | CRNOBELO.rs / foto: instagram.com