Momak iz Beograda se preselio u Skoplje u ime ljubavi: „Zaljubio sam se u Biseru – dao sam otkaz i kupio kartu za Makedoniju”

„Kada se Bisera vratila u Skoplje posle ta predivna 3 dana, probudio sam se jedno jutro sa mislima da se preselim u Skoplje. I kada sam joj to saopštio iznenadio sam je, i pitala je '' da li bi to stvarno uradio''? Moj odgovor je bio DA“... kaže romantični Beograđanin Nenad Brajić (34).

Nenad Brajić (34) je inženjer grafičke tehnologije, koji kaže da se time nikada nije bavio, već se bavio prodajom, a voli fotografija, pisanje, kuvanje i pevanje.

On je Beograđanin, ali se u ime ljubavi prema preselio se da živi u Makedoniji.

Priča o našem upoznavanju može zvučati pomalo čudno, naime moja majka i brat su poznavali Biseru pre mene. Priča počinje bar 10 godina unazad kada se održavao muzički talent šou Operacija Trijumf, gde je moj stariji brat Vukašin učestvovao.

Pošto je imao svoje fanove u Skoplju, među njima je bila i Bisera, koja se preko društvenih mreža povezala sa mojim bratom, kako bi pratila njegov rad, svirke i ostale događaje. A moju mamu je imala kao prijatelja na FB-u.

Tako da saopštavanje njima, je zvučalo '' Bisera, jaoo onda je divna devojka! '' 

Početkom novembra prošle godine sam zapazio Biseru na Instagramu, i krenuli smo neobavezno da se dopisujemo. Osetili smo oboje da smo slični mnogo pre svega po empatiji, emotivnosti i životnim rutinama.

Ona je kroz neku poruku uputila poziv da dođem u Makedoniju preko leta ili kada mi se ukaže prilika. Slučajno ili namerno prilika mi se brzo ukazala, želeo sam da osetim baš to na daleko poznato Makedonsko gostoprimstvo. Već su mi se pojavili leptirići u stomaku, i ne znam kako su mi misli tog dana bili u Skopju.

Bez nekog velikog razmišljanja, ja sam kroz par dana konstantnog telefoniranja, dopisivanja, kupio kartu za Skopje, i iskoristio njen poziv. Kada sam video tada njenu iskrenu sreću, osetio sam u sebi da poznajem tu osobu ceo život. Početkom decembra sam otišao na tri dana u Skopje, i mogu vam reći da je to nešto bilo neopisivo.

Stariji  bi verovatno rekli ,, Zaljubio se dečko'' pa gde kod ga baciš biće mu lepo.

Možda su u pravu, ali ja sam već po težini povratka, rastanka rekao sebi i njoj da ću se boriti svim silama da uspemo. Sve se brzo dešavalo, ne želeći da nam kilometri budu prepreka za nešto što je iskreno i jako.

Počeli smo ubrzo da pričamo o njenom dolasku ovde, jer nam je to delovalo logičnije. Imao sam siguran i dobar posao, ona je znala srpski jezik dobro. Beograd nudi svakako više mogućnosti. Plan se razvijao u tom pravcu.

Ona je došla sredinom decembra u Beograd. Vodio sam je na mala mesta gde se služi ukusna kafa, šetali smo Kalemegdanom, pokazivao joj istoriju Kosančićevog Venca, kretali se po dorćolskim ulicama.

Kada se Bisera vratila u Skopje posle ta predivna 3 dana, probudio sam se jedno jutro sa mislima da se preselim u Skopje.

I kada sam joj to saopštio iznenadio sam je, i pitala je ''da li bi to stvarno uradio''? Moj odgovor je bio DA.

Krenuli smo planove oko toga koji su se dešavli jako brzo, ali do tada samo između nas dvoje. Kada su drugi ljudi oko nas čuli odluku, svi su bili šokirani. Jednostavno su mislili da se šalim. Jer sam poznat u društvu uvek bio po tome da zasmejavam ljude, da budem taj čovek koji pravi šale.

Kada su ljudi shvatili da sam ozbiljan, mišljenja su bila podeljena - neko je rekao '' da nije možda brza odluka? '' neko '' svaka čast, tako se to radi! '' a bili su svakako svi pod jednim sloganom '' hrabra odluka, veliki korak''. 

Priča se nastavlja na sledećoj strani...