Svi načini na koje sam uštedela (mnogo) para da bih putovala po svetu

„Kažu da je planiranje put do napretka. I, onaj ko je ovo smislio - bio je u pravu“ - ovako započinje priča jedne devojke avanturiste koja putuje svetom, a njeni roditelji ne finansiraju njena putovanja.

„Kada sam dobila ideju da putujem svetom, bila sam puna straha da neću moći da finansijski ostvarim svoj san, sem ako ne dobijem na lotou. To se pretvorilo u opsesivnu želju da nađem drvo sa kojeg se beru pare ili da se učlanim u neku organizaciju iz koje se novac sam prebacuje na moj račun.

Kada sam sebi prvi put rekla želim da putujem svetom sve vreme, stalno, mislila sam da sam luda. Bila sam pesimista jer mi moji roditelji nikada nisu finansirali putovanja.“

Devojka sada vodi blog o putovanjima i polako, ali sigurno ostvaruje svoj san da poseti svaku zemlju na svetu zahvaljujući različitim načinima uštede.

U nastavku vam ih sve otkrivamo, pa vi izračunajte šta vam se više isplati:

„Pre nego što sam rezervisala prvu avionsku kartu, bila sam u misiji štednje. Prestala sam da dajem pare za gotovu kafu i počela sam da je spremam sama kod kuće, u termosu.

Prestala sam da se viđam sa prijateljima na večerama i umesto toga sam ih pozivala kući na domaću hranu. Preferirala sam nekoliko čaša vina u kućnoj atmosferi, nego pića i koktele za šankom u raznim barovima.

Prestala sam da kupujem skupe, gotove obroke i naučila sam da kuvam. Vegetarijanka sam već 10 godina, pa sam uštedela mnogo, jer mi se ishrana bazira na povrću.

Jela sam ono što je bilo u frižideru, a ne ono što mi stomak diktira da želi u tom trenutku. Išla sam peške do supermarketa, umesto da vozim.

Prodala sam auto i do posla sam išla javnim prevozom. Što znači da troškove za osiguranje, registraciju i benzin više nisam imala.

Prestala sam da impulsivno kupujem novu odeću, to što sam imala bilo je sasvim u redu i sasvim dovoljno. Odeću koju više nisam nosila, prodala sam lokalnoj prodavnici koja trguje već nošenom odećom za drugu upotrebu.

Prestala sam da kupujem najnoviju tehnologiju, sasvim u redu mi je bio i stari lap top i stara verzija iPhone-a, sve dok rade. Ukinula sam tarifu koja je uključivala i Internet i koristila sam samo Wi-Fi mreže.

Prestala sam da plaćam članarinu za teretanu i umesto toga sam trčala i vežbala napolju. Ostala sam da živim kod roditelja, i dogovorili smo se koliko puta nedeljno treba da čistim i spremam ručak, umesto da plaćam kiriju.

Kada sam bila kod kuće, bila sam neverovatno ekonomična – nisam ostavljala upaljeno svetlo bez potrebe, skratila sam vreme tuširanja, pa sam čak elektronske uređaje punila na poslu umesto kod kuće.

Imala sam misiju da štedim svuda, stalno i na svakoj mogućoj sitnici.

Prestala sam da kupujem knjige i časopise i okrenula sam se stvarima koje mogu da čitam onlajn.

Kuvala sam u velikim količinama na početku nedelje, da bih uštedela vreme i novac. Čak sam počela i da sadim biljke koje mogu da prežive u kućnim uslovima.

Gledala sam stare filmove koje nisam gledala nikad u životu, umesto da plaćam skupe ulaznice za filmske premijere u bioskopu.

Našla sam i nov način kako da zaradim. Počela sam da vodim blog o svojim putovanjima, koji se tokom vremena pokazao kao isplativ posao i sada mi omogućuje da lakše putujem.

Počela sam da naplaćujem reklame na društvenim mrežama, napisala sam knjigu, pišem kao novinar frilenser, sarađujem sa malim firmama koje pokušavaju da se probiju na tržište...

Naučila sam i da pametnije putujem. Dugo vremena sam učila kako da uštedim pri rezervaciji leta, kako da se pametnije spakujem u manji kofer, kako da manje potrošim na skupe destinacije.

Prestala sam da jedem po restoranima i umesto toga sam kupovala hranu koja se jede „s nogu“. Odsedam u stanovima i apartmanima, umesto u hotelima.

Duže ostajem na jeftinijim destinacijama, kraće na skupljim. Odustala sam od stvari koje su mi samo zauzimale mesto u koferu i naučila sam da se lako pakujem.

Ponekad žrtvujem komfor, ali na račun toga sam naučila kako da odem u bečko pozorište za 3-4 evra, kako da putujem niskobudžetnim avionima sa jeftinim kartama, gde da napravim piknik sa predivnim pogledom, umesto da platim mnogo para za restoran sa tim istim pogledom.

I najvažnije, izbegavam odluke u 5 do 12 da bih izbegla neprijatnosti kao što su otkazivanje ili promena datuma i uslova.“

 M. D. | CRNOBELO.rs / foto: instagram.com