Ispovest čoveka koji se bori sa depresijom: Šta sam naučio posle godinu dana uzimanja antidepresiva?

„To nisu čarobne pilule za sreću, ali će vam dati energiju da vodite normalan život i da potražite svoju sreću“.

Jedan muškarac je odlučio da otvoreno progovori o dugoj i teškoj borbi koju je vodio sa depresijom i o usponima i padovima tokom uzimanja antidepresiva.

„Pre samo godinu dana bio sam jadna osoba koja tone u negativne emocije i misli. Odlazio sam na posao, povremeno sam imao panične napade, vraćao sam se kući, plakao i brinuo se da će mi neko provaliti u kuću ili da će neko od ljudi koje volim umreti. Mogu vam reći da nije bilo baš zabavno.

I, iako je pre godinu dana bio period kada sam se osećao najgore, moram da priznam da borbu sa mojim mozgom vodim duže od jedne decenije. Ali, tokom prošle godine sam zbog otvorenosti i motivisanosti drugih ljudi dobio volju da priznam da imam problem, da shvatim da nisam užasno ljudsko biće koje je osuđeno da se ceo život sažaljeva, pa sam otišao kod doktora, nadajući se izlečenju.

Prepisao mi je antidepresive koje na početku nisam želeo da uzimam. Ali, počeo sam da ih uzimam jer više nisam mogao da nastavim sa načinom života koji sam živeo. Sada, na početku 2018. godine, ja sam jedan od miliona ljudi koji piju antidepresive. Već celu godinu radim to i naučio sam mnogo o njima.

 

Antidepresivi nisu magični lekovi za sreću i ne skačem od radosti. Ne igram po ulici gledajući zalazak sunca i dugu. Antidepresivi me nisu oslobodili problema, nisu me učinili srećnim, ali su učinili da ne budem jadan. Oni su doza životne energije koja me vadi iz anksioznosti i depresije i koja mi omogućava da radim stvari koje me čine srećnim, kao razgovori o mojim emocijama i udomljavanje kućnih ljubimaca. Bez antidepresiva nisam mogao da nađem motivaciju da ustanem iz kreveta. Bio sam tako ophrvan teškim mislima i bilo mi je teško što sam živ, da nisam mogao da se brinem ni o sebi.

Antidepresivi su me doveli do faze u kojoj mogu da funkcionišem skoro normalno, nisu mi kao nekom čarolijom doneli sreću, ali su me barem načinili sposobnim da tragam za njom.

Propratni efekti ponekad mogu biti loši. U prvim nedeljama uzimanja imao sam drhtavice, posebno ujutru, i to me je najviše plašilo kada je trebalo da idem stepenicama. Isto tako, spavanje mi je bilo kompletno poremećeno, pa sam ostajao budan do kasno u noć, spavao sam po celi vikend, itd.

Posle mesec dana propratni efekti su se smirili. Jedino što je od toga ostalo bio je osećaj da mi je celo telo suvo – usta, lice, usne kao da su mi plakale za hidratacijom, ali sam se izborio sa tim uz pomoć mnogo vode i balsama za usne. Propratni efekti mogu da budu zastrašujući, ali nestaju posle nekoliko nedelja. Ali, ako vam baš teško padaju, porazgovarajte sa svojim doktorom o promeni terapije.

Kada sam pobedio strahove da će me antidepresivi potpuno promeniti i da više neću biti osoba kakva sam bio, na red je došla sumnjičavost. Šta ako mi antidepresivi ne pomognu?

A onda su mi pomogli, ali posle nekoliko meseci uzimanja poboljšanja su nestala i ja sam ponovo počeo da se dvoumim i prestao sam da ih pijem. To je bila greška. Lupio sam u zid, jako. Otišao sam kod mog doktora da se požalim na lekove koji na mene više ne deluju.

On me je posavetovao da napravimo promene u dozi i ponovo sam se osećao dobro. Pošto efekti antidepresiva nisu drastični i iznenadni, ponekad vam je teško da ih primetite. Ali, onda pogledam unazad i shvatim koliko se bolje osećam nego pre godinu dana. Šta mi donose nova godina i budućnost, ostaje da vidimo...“

S. S. | CRNOBELO.rs / foto: clker.com