Ženo, saberi se, nije mi cilj u životu da dobijem titulu najdomaćice, cilj mi je da budem srećna!

Nisi rođena da budeš učiteljica, ajde olabavi malo sa savetima, dosta je priče o tome kako ko treba da se dotera, šta ko treba da jede, sa kime da spava. Gledaj ti da budeš srećna.

Na usta joj izlazi pena, ali ne prestaje da deli savete. Najpametnija je, samo ona zna kako je pravilno da se živi život (da, tragikomedija, smatra da postoji pravilno i pogrešno i da je to nešto objektivno i isto za svakog čoveka), zna kako ko treba da se dotera, šta ko treba da jede, sa kime da spava.

Uh, glava mi puca posle samo pola sata sa njom. Nije ni čudo što su njen brat i svi njeni najbliži sveli na minimum vreme provedeno sa njom.

Sa njom nema opštih razgovora, smeha zbog banalnih stvari, deljenja iskustava bez osude. Sa njom treba da se gazi po jajima da slučajno ne biste povredili neki od njenih univerzalnih životnih principa, pa da onda do iznemoglosti slušate predavanja „kako treba“.

Ona je od onih žena koje smatraju da svaka pripadnica nežnijeg pola minimum pola života treba da provede u ribanju kupatila, u brisanju prašine dok sa nameštaja ne otpadne površinski sloj i u usisavanju čak i ako na podu ima samo jedna dlaka sa kose.

Užas i horor. Za mene je ovo užas, ali ne idem da joj popujem zašto to radi. Za razliku od mene koja je ne osuđujem, ona na mene gleda sa visine žene „najdomaćice“ i sudi mi jer sam dane provela u skitanju i samo mislila na to kako da mi bude lepo.

A o čemu da mislim u životu? Kako da sebi serviram očaj, sivilo i depresiju?

Biće i takvih monotonih dana i neka dođu kada dođe vreme za to. Ali, sada me ostavi da živim svoj život.

Nemoj da mi sudiš, jer ćeš tako jedino presuditi da me viđaš jednom mesečno, a nekad ni toliko. Molim te da se potrudiš da se setiš kada si se poslednji put nasmejala iskreno od srca i do suza.

Znam, bilo je to davno. I to je tragično, a ne to što mi kuhinja nije ispolirana sa tri različita sredstva za čišćenje i što ne idem po kraju da se hvalim da na celom svetu nema kolača kakvi su moji.

Posveti se i svom mužu. Kruže tračevi gde je i sa kime je, a ti se još uvek zamaraš sa mnom i kako sam mogla da odem na posao neisfenirana i sa kosom vezanom u rep. Ah, kakav smrtni greh. Pašće mi kruna sa glave.

Izgleda da sam se sinoć odlično provela, pa nisam imala vremena da ujutru napravim savršene lokne u kosi. U životu se i to dešava. Znam, ne znaš to.

To je život. Ne mora da bude savršen da bi bio lep. U stvari, baš zato što nije savršen, moj je i jedinstven je i meni je najlepši. Molim te, počni mirno da spavaš, meni je dobro i ovako.

I sama si svesna da sam srećna, pa zašto se onda maltretiraš, gubiš vreme, a meni masiraš uši?

Umesto toga, potrudi se da upoznaš sreću.

©CRNOBELO.rs Zabranjeno je preuzimanje i kopiranje. Krađa autorskih tekstova kažnjiva je zakonom.

Autor: S. S. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com