Sramna zabluda današnjice: Beba začeta in-vitro je veštačka!

Bez ikakvog pompeznog uvoda, odmah ću preći na izjavu koju sam čula pre nekoliko dana: beba dobijena veštačkom oplodnjom i in-vitro procedurom je veštačka beba!

Da ne znaš da li da plačeš, da l’ da se smeješ ili da biješ. Da se dvoumiš da li kreatori ovakve izjave žive u pećini i crtaju crteže ugljenom ili su to isti oni što se zajedno sa tobom voze autobusom i kupuju u lokalnom super marketu.

Zato što pored ovakvih stvari koje govore sa toliko samouverenosti, shvataš da nisu mnogo napredovali od jednoćelijske amebe.

Okrutnost podržana neznanjem ljude vodi do nerazumnih granica. Prvo imaš dežurne čuvare tvoje intime, tvojeg kreveta i tvojeg reproduktivnog časovnika.

Imaš li dečka? A zašto nemaš, šta ti fali? A imaš nekog znači... pa šta čekaš, udaj se. Vidi, ljubav, to je iluzija, stvar izmišljena za siromašne i partizane.

Ne treba ti ljubav, dete ti treba, ej! Tražićeš ga jednog dana, plakaćeš za njim! Samo ti čekaj, juri tu nekakvu karijeru, umesto da rađaš! Sebična, glupava devojko! Urazumi se!

Svi su zabrinuti i vode računa o tvojoj materici, jajnicima i jajnim ćelijama. I znani i neznani ljudi. I tetke i strine i komšinica sa trećeg sprata i babe ispred zgrade. I oni rođaci koje viđaš 2 puta godišnje (na sahrani i svadbi) i koleginica tvoje majke iz kadrovskog.

Svi te pozdravljaju, pitaju za tebe i poručuju ti da požuriš. To je zato što su dobri i brižni, ne zato što nemaju druga posla u životu, ni mrvicu osnovne kulture.

Konačno se osećaš spremnom za bebu. I počneš da radiš na tome. Ali, kockice se ne slažu uvek onako kako si zamislila. Za nekoga je reprodukcija prosta kao pasulj, za druge je istinski podvig i borba.

I onda, ova dušebrižnička grupa dostiže najbizarniji, najokrutniji perverzni nivo ponašanja – ima još komentara i odvratnih reči koji ležu kao so na ranu.

Jesmo li ti rekli da požuriš, evo, traži sada dete po bolnici. Tako ti i treba, sad imaš veštačku bebu iz epruvete! Kakva je to majka, porodila se na carski rez, nikakav bol nije osetila. Ne doji bebu, sebična nemajka.

I imaš osećaj da se hrane tvojim bolom. I žele da osećaš grižu savesti. I verovatno plačeš zbog ovakvih komentara, boli te svaki deo duše dok laju i prosipaju gadosti na tvoj račun.

Pa, evo jedne nevaspitane kontra-izjave na vaše podle komentare – Ko vas šiša! Nikog nije briga za vaša srednjovekovna razmišljanja. Puni ste otrova i pretpostavljam da je mnogo teško da se živi sa malo pameti i jadnom dušom. Nek vam je prosto, ne znate za bolje.

A za sve ostale, budite jaki, budite hrabri. Ostanite jaki i samouvereni i ne dozvolite da vam se oči pune suzama zbog loših, nevaspitanih ljudi.

Vaša beba će doći na jedan ili na drugi način. Možda će se začeti prirodno, a možda ćete je, kao ja, dobiti kroz tešku bitku sa veštačkom oplodnjom ili in-vitro. Samo oni koji su prošli ovaj put znaju koliko je bola, neizvesnosti i hrabrosti potrebno da izdržiš sve to.

A, možda odlučite i da usvojite malo lepo zlato. I nema ništa strašno, ništa loše koja god vaša odluka bila. Važno je da ste vi srećni i da je srećna vaša beba.

I niko nema prava da vašu sreću naziva veštačkom ili zakasnelom ili da čini da se osećate manje majkom ili da se vaša beba oseća manje bebom.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com