Zašto ne volim da idem na odmor sa drugim parovima?

Leto je, vruće je, kuvamo se kao da smo uključeni na „trojku“ i živci nam se tanje sve dok mozak ne postane kaša. Normalno, svi pričamo o tome ko je kada bio ili će ići na odmor.

zasto-ne-volim-da-idem-na-odmor-sa-drugim-parovima.jpg

Na pitanje „Sa kime idete na odmor?“ uvek dajem isti odgovor: „Sami“.

I uvek, skoro bez izuzetka, nailazim na čuđenje druge strane i podizanje obrva.

„Kako to sami? Zar vam nije dosadno? I šta radite sami po ceo dan?“

Kao da je to nešto najskandaloznije što je iko čuo. Par koji ide sam na odmor.

Možda sa strane izgledamo kao neki čudaci ili krajnje asocijalna bića. Sigurno nismo čudniji od drugih savremenih ljudi, a imamo i mnogo prijatelja.

Ipak, odbijam da mojih 10 dana odmora delim sa prijateljima, jer sam preostalih 355 dana sa njima, sa rodbinom ili sa kolegama sa posla.

Zašto da tih 10 dana koje željno iščekujem, za kojima mi duša vapi, ponovo gledam iste ljude sa kojima sam stalno cele godine?

Što se tiče odmora u društvu drugog para ili više parova, zaista treba da vas posluži kosmička sreća pa da sve prođe u najboljem redu i miru i da se ne vratite ljuti ili posvađani.

Ako već toliko voliš da uvek imaš društvo, imaš mogućnost da tamo upoznaš nekoga i da se provedeš 16 puta bolje. Ne kaže se uzalud - otiđi sa nekim na odmor, upoznaj ga istinski kakav je - i ako želiš da se svađaš, uspećeš u nameri.

Kada se ide na odmor, uvek se ide sa idejom da - i meni je odmor, i tebi je odmor, i svako treba da radi ono što voli i što mu odgovara. Nema ljutnje, zar ne? Razumni kompromis.

Ali, mnogi ljudi teško prihvataju ovu ideju. Na odmoru se obično pretvore u malu razmaženu decu koja kao da nikad nijedan dan nisu bila nezavisna.

„Ići ćete rano na plažu? Oooo, pa mi hoćemo da spavamo malo duže. A zašto nas ne sačekate, pa da idemo zajedno?“

A zašto bismo vas čekali? Vi znate put do plaže, zar ne? Uostalom, zašto moramo da se vučemo kao vezana creva i da svuda idemo zajedno, gde jedni tu i drugi?

Ja volim da uživam na plaži rano ujutru. Neko drugi voli da spava do podne. Svako neka radi ono što mu se sviđa. Zašto bih ja nekog čekala, i zašto bi neko čekao mene?

Isto to se dešava i sa jelom, izlascima, šetnjom. „Vi tu volite da jedete?“ pitaju vas sa takvim skeptičnim mučeničkim pogledom, da vam presedne hrana.

Da, tu volimo da jedemo, s nogu ili volimo da sednemo i da jedemo cela 3 sata. I sad zbog tebe i u ime razumnog kompromisa, koji, uzgred, pravim samo ja, odmor moram da provodim onako kako ga zamišlja drugi par, u skladu sa svojim željama i navikama.

Ne želim, jednostavno ne želim. To nije odmor, to je mučenje. To je zamor.

Najgore je kada jedan od parova odluči da se raspravlja i da tamo reši sve probleme, od početka veze, pa do sada. Eto tamo, baš na plaži, između sunčanja i mackanja mlekom za telo, tamo će se rešiti svi problemi koji ih muče, jasno i glasno, svi da slušaju i razumeju.

Žena se tužno dovlači tražeći utehu. Muž traži tvog partnera da negde piju pivo, a žena želi razvod sa zaključkom: „Ostavi tog muža, da mi žene sedimo na miru“.

Uf, ženo, devojko, mučenice! Ne želim da sedim sa tobom na miru. Došla sam na odmor sa svojim mužem. Da se posvetimo jedno drugome, da probudimo vezu koju otupljuju posao, obaveze, problemi, realnost zvana život.

Stvarno nemam želju da pričam o tebi i tvojoj vezi i problemima, farbi za kosu, manikiru i svemu ostalom.

To radimo kući stalno, u gradu i na kafi. Uostalom, odmor mi ne služi za to.

Odmor mi je da se odmorim od svih. Ne da se zamaram istim stvarima kojima sam okružena kući.

Zbog ovakvih i svih drugih malih i velikih stvari, kažem NE odmoru sa drugim parovima. Barem za sada. Barem dok nemam decu, pa ne budem primorana da idem sa drugim parovima koji imaju decu, da im ne bi bilo dosadno. Tada ću se možda i žrtvovati i trpeti zamor, umesto odmora. Sada sigurno neću.

Eto, kao što rekoh, nekima je zaista teško da prihvate ideju da idemo sami na odmor i šta radimo po ceo dan.  Zar nam nije dosadno samima?

A meni je teško da prihvatim ideju da jedan par nijedan dan ne može da provede sam, da su zavisni od društva i drugih ljudi. Ako vam je već sada dosadno kad ste sami jedno s drugim, šta će tek biti kasnije?

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com

Možda vas zanima:

Zašto bi dete od 4 godine znalo za brendirane patike sa vazdušnim đonom i plakalo jer nema iPhone? „Moja ćerka je danas došla kući sva uplakana. Njene hulahopke su bile malo pocep...
U svetu u kojem se svi očajnički trude da budu jedinstveni — zašto sve devojke izgledaju isto? „Ma stavi svilene trepavice“, uporna je moja rođaka koja već 3 puta u 3 meseca p...
Autom do vrtića za 5 minuta, peške za 40 minuta: „Mama, pada kiša, a zašto pada kiša? Zašto je lišće... Od ponedeljka do petka - svako jutro ista priča: Muž i ja ustajemo, pijemo kafu,...