A kako znaš da moj Petar neće pronaći lek protiv raka? - Pa, neka prvo nauči da namaže paštetu na hleb

Moje je dete, to je moje dete, nemoj ti da mi pričaš o MOM detetu! Ovo je rečenica koju stalno slušam i iskreno mi je došla preko glave.

Nemoj slučajno da pomisliš da je neko potrčao za tvojim detetom. Niko ti ga neće ukrasti. Još nisam upoznala nekoga ko je započeo razgovor sa: jao, koliko želim da imam to razmaženo, uplakano i nevaspitano dete!

Komentari koje dobijate o deci najčešće su isprovocirani vašim ponašanjem. Sve te beskrajne, dosadne priče koje nemaju kraja, dok svi drugi oko vas ne mogu da dođu do reči. Satima slušamo o tome koliko je Mila pametna i sa samo 2 godine ume sama da uključi neku igru na tabletu ili mobilnom.

Strašno je pametna. I baba mog druga od 70 i kusur godina ima Fejsbuk koji aktivno koristi i ume da stisne 3 dugmeta. U redu je, niko od njih nije sledeći pronalazač leka protiv raka.

„A kako znaš da moj Petar neće pronaći lek protiv raka?“ Pa da kažem da sam 99% sigurna da neće. Ali evo, ostavljam taj 1% nade da će Petar, koji sa punih 12 godina ne može sam da namaže paštetu na hleb, biti veliki pronalazač.

Čudan je ovo svet. Deca koja zaista imaju potencijal se zanemaruju, ignorišu i marginalizuju. A oni sasvim prosečni, koji zaista ne mogu da naprave razliku između osnovnih stvari, veličaju se i guraju u prvi plan.

Deca nisu kriva ni za šta. Vi ste krivi. Usađujete im u glavu da mogu da budu šta god požele. Oni ne mogu biti sve što im padne na pamet ako nemaju talenat i ne rade naporno i vredno.

Ili mislite da novcem možete da im kupite snove? Ili još verovatnije – da kroz njih ostvarite sve svoje želje koje niste uspeli da realizujete?

Rezultat svega toga su prosečna, nezainteresovana deca koju gušite vašim neispunjenim željama i frustracijama. Nervozni su i razdražljivi sa dobrim razlogom. Ne dozvoljavate im da dišu. Da imaju normalno detinjstvo. Da uživaju i da se bave dečijim stvarima.

Ne, moraju stalno da trče negde, na nekakve radionice, kurseve, dodatnim dodatne časove i poželjno je da su već prešli materijal za sledeću godinu. Svi moraju da budu mali genijalci i da niko nema nijednu četvorku. Da ređaju samo petice, po svaku cenu.

Sa druge strane, lišavate ih najosnovnijih zadataka i dužnosti. Ne moraju da raspremaju krevet. Ne moraju da raspreme svoje igračke. Ne moraju da paze na odeću, svakako imaju i više nego dovoljno i u svakom trenutku znaju da ćete im kupiti novu. Ne moraju da paze na stvari, sve je to potrošno i stvoreno za uništavanje.

Ne moraju sami da spremaju obrok, čak ni običnu užinu. Vi ste tu za sve ove stvari. Na kraju, jednog jutra se probudite, vaše dete ima 25 godina i sramota ga je da pozove telefonom i pita koja dokumenta su potrebna da bi se prijavilo na oglas za zapošljavanje.

Pa ćete vi to uraditi umesto njega. Samo još vi da se pojavite i na intervjuu i da dobijete posao. Pa da mu ga svečano predate.

Dete ne mora da ide na sto kurseva, da zna tečno da govori tri jezika i da programira sa 6 godina. Dok je malo, naučite ga da zna da napravi sebi nešto za jelo. Naučite ga da tablet i mobilni nisu početak i kraj sveta.

Iza ulaznih vrata postoji ceo jedan svet koji čeka da bude otkriven. Da postoji priroda, da postoje prijatelji, da je bogatstvo imati ih i biti sa njima.

Naučite ga da postoje uspesi, ali i neuspesi. I da je u nekim stvarima sjajno, a u nekima nije, i da je to sasvim u redu.

Ali, pre svega ostalog, vaspitajte ga. I naučite ga da bude čovek.

Sadržaj i stavovi izraženi u autorskim tekstovima i kolumnama predstavljaju lične stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije portala CRNOBELO.rs

©CRNOBELO.com Zabranjeno preuzimanje i kopiranje. Krađa autorskih tekstova kažnjiva je zakonom.

(O)Milena | CRNOBELO.rs / Foto: freepik