Ne, nisi mi drugi, to je najgluplje pitanje koje možeš da postaviš

Priznajte da ste bar jednom bile žrtva lošeg sastanka. Ali, od lošeg do LOŠEG ima mnogo razlike. Loš sastanak sa velikim slovima i uzvičnikom ide mnogo dalje od nedostatka hemije i banalnih ćaskanja o vremenu i taksistima.

On će vas naterati da poželite onu gluvu tišinu kada nema šta da se kaže, jer je i to prijatnije od porcije pitanja koju vam je servirao onaj koji sedi sa suprotne strane stola.

Pre nekoliko meseci sam imala sastanak sa jednim takvim tipom. Priznajem da sam poželela da ustanem i da odem već u prvih 15 minuta, ali me savladala želja za objašnjavanjem i dokazivanjem, iako sam znala da je uzaludno objašnjavati se.

Mentalni sklop ljudi teško se menja, a i nije moj posao da to radim. Na kraju krajeva, tome i služe ovakvi izlasci – da vidiš da li ti neko odgovara ili ne.

Naime, odmah po upoznavanju – ko si, šta si, šta radiš, kolika ti je plata? (isto tako, izuzetno loše pitanje.) Kolika mi je plata i za koju političku partiju sam glasala ili nisam glasala su nedozvoljena pitanja za prvi sastanak jer narušavaju privatnost i prosto su nekulturna.

Ali kome da objašnjavaš... kako god, nisam bila ni na trećem gutljaju kafe, kad čuh: A sa koliko momaka si spavala?

Nisam mogla da verujem svojim ušima. Naravno da sam tražila da ponovi pitanje jer sam mislila da se šali ili da nisam dobro čula. I naravno da je ponovio isto pitanje.

Počeo je da me hvata smeh, onaj glupavi smeh koji ne možete da kontrolišete jer nemate odgovor na verovatno najgluplje pitanje koje je moguće čuti na prvom sastanku.

I na drugom. I na trećem. I na svakom mogućem sledećem sastanku. Da, to je najgluplje, najprostačkije, najiritantnije degradirajuće pitanje koje ikada može da se postavi: sa koliko si ih spavao/la pre mene ili do sada?

- Da li učestvujem u skrivenoj kameri? – pitala sam ga.

- Znači, nećeš da mi odgovoriš? – tip uporno nastavlja.

- Naravno da neću.

- Zašto?

- Zato što to nije tvoja stvar.

- Znači, spavala si sa mnogo njih. Sve devojke koje ne žele da odgovore na ovo pitanje to govore, a posle pričaju o nekakvim pravima i feminizmu...

Počeh da tražim novčanik da bih platila, da odem i da što pre zaboravim ovaj bizarni sastanak. Ali, tip je imao nameru da održi predavanje celom ženskom rodu.

Predavanje za koje se očigledno spremao dugo, dugo. Možda je i vežbao pred ogledalom, ko zna.

- Takve ste vi današnje žene, karijeristkinje. Ne znate ništa da radite i spavate sa kime god stignete. Ne znate da postoji razlika između muškarca koji je spavao sa mnogo žena i žene koja je spavala sa mnogo muškaraca. Zato što ću ja uvek biti frajer, a takve – lake žene. Sada ćeš mi i ti sigurno reći kao i druge, da ću ti biti drugi...

- Pri ovoj pameti mi sigurno nećeš biti ništa, a nadam se ni bilo kojoj drugoj ženi.

Konačno, posle duge rasprave izlazim iz kafića, zgrožena i zaprepašćena kako lako možeš da se prevariš u proceni nekoga i da ne pročitaš prve signale koji ukazuju na primitivizam kao iz pećine ili srednjeg veka kada su na trgovima spaljivali veštice.

Da, broj seksualnih partnera je deo privatnosti, intimna stvar o kojoj nema potrebe da raspravljamo sa bilo kim. Nemam razloga da se nekome pravdam, niti da me neko pita ili degradira na osnovu toga.

I svako ko sa nepristojnom ljubopitljivošću uporno postavlja ovo pitanje treba da preispita sopstvenu kulturu, vaspitanje i manire.

Sve to zavisi od ličnosti i okolnosti, od mnogo faktora. Ne postoji jedna „savršena brojka“ koja će zadovoljiti ljubopitljivost primitivaca.

I ne treba da se izvinjavate ako ne želite da odgovorite. Nikome ne dugujete objašnjenje, a najmanje zamaskiranim šovinistima koji vas i onako ne gledaju drugačije od običnog otirača za cipele.

Nedavno sam, vrteći Fejsbuk, slučajno naletela na sliku tipa sa kojim sam imala najužasniji sastanak.  Zamislite, oženio se. Sigurno joj je drugi...

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com