Danas je tvoj dan tata, nedostaješ mi beskrajno

Naš život je izložen mnogobrojnim ograničenjima i nesrećama. I to prolazi, sve stvari prolaze osim jedne. Život je čudo.

 

Da svaki dan misliš i žudiš za jednom osobom, jednim zagrljajem, jednim glasom,...

Moraš biti jaka, govorio je, da budeš borac. I da, borac sam zahvaljujući tebi. Ali u toj borbi povredio me je samo jedan, jedan koji mi je razorio sve ćelije u organizmu, jedan koji mi je srušio svet.

I evo, danas pišem o njemu, o čoveku koji me je naučio šta je prava sreća, onom koji mi je pokazao kako da se borim u životu. Istom onom koji me je zasmejavao i govorio: „Zapamti, ne jede se sve što leti“.

I šta sada kada ga više nema?  Zar vreme ne leči sve? Najveća laž. Ta praznina, ta rupa, nikada neće biti popunjena.

Pamtim miris njegovog dolaska, golicanje brade kada me poljubi u obraz, njegove velike utešne ruke kojima me je bacao uvis.

Kada me je učio da pišem, njegova slova su bila topla, velika i okruglasta isto kao i zagrljaji koje još uvek pamtim toliko živo, i pamtiću ih zauvek.

Nervirala sam se zbog igre sa drugaricama, nervirala sam se zbog prve četvorke u sedmom razredu, a on mi je govorio „Nemoj da se nerviraš zbog gluposti, najlepša moja“. I bio je u pravu. Nervirala sam se zbog gluposti, ne znajući još koliko dugo će nas biti na ovom svetu.

A tebe? Tebe je bilo prekratko.

Da li je dovoljno bilo 45 godina? Ti, ti si otišao prokleto brzo, neočekivano.

Za rođendan sam ti kupila poklon, običnu sitnicu, ali je bila od srca. Napisala sam ti i par lepih reči, prva sam ti čestitala. Te reči si kasnije rekao svima i govorio si koliko si ponosan na mene. Bože, sijala sam od sreće.

I danas je tvoj dan, jedan od najlepših dana u godini.

Dođi sada da ti opet prva čestitam. I danas ću napisati najlepše reči. Samo za tebe, da budeš ponosan na mene.

Svemu si me naučio, ali jedna stvar će me mučiti. Zašto me nikada nisi naučio da postoje trenuci kada neko ode i nikada se ne vraća? Zašto mi nisi pokazao surovu stranu života?

Ti, ti koji si rekao da ćeš uvek biti tu, otišao si.

Dok sam te imala, znala sam da ništa neće boleti večno. A danas znam da ćeš ti boleti večno.

Ponosna sam jer si ti moj otac, moj anđeo čuvar koji živi u mom srcu.

Za druge ljude si otišao, ali za mene ti si stalno tu, i znam da ćeš me uvek držati za ruku.

Srećan rođendan tata, beskrajno mi nedostaješ...

Autor: Ana Mihailovska | CRNOBELO.rs