„Danas svako ima mobilni telefon - ali većina nema kome da se javi“ - Najlepši citati Mome Kapora

Momčilo Momo Kapor jedan je od najpoznatijih srpskih pisaca i umetnika. Rođen je 8. aprila 1937. godine u Sarajevu, gradu za koji ga vezuju mnoge loše uspomene.

Naime, za vreme bombardovanja Sarajeva u Drugom svetskom ratu, on se krio u staroj turskoj kući zajedno sa svojom majkom i bakom.

Bomba je pala direktno na kuću, a Momo je bio jedini koji je uspeo da preživi samo zato što ga je majka zaštitila svojim telom.

Sam je ispričao da je napisao na stotine stranica kako bi pokušao da se oslobodi ovog košmara, ali su svi pokušaji bili bezuspešni.

Ovo su neki od najlepših citata velikog boema, Mome Kapora:

„Živeli normalni poljupci, na čelu sa poljupcem u čelo!“

„Ja uopšte mislim da najčudniji ljudi izgledaju vrlo konvencionalno, vrlo standardno. Jer čovek koji je zaista čudan iznutra, onaj koji je u dubokom nesporazumu sa svetom koji ga ne prihvata i ne shvata, ne oseća nikakvu potrebu da se ukrašava spolja, da privlači ičiju pažnju.

Naprotiv! On želi da se sakrije.

Ima li čudnijeg ljudskog stvorenja od Kafke, na primer, a on je gotovo čitavog života radio u jednom osiguravajućem društvu u Pragu, ne razlikujući se spolja od ostalih činovnika.“

„Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane da pušimo, pijemo, jedemo, da se sunčamo i da vodimo ljubav?"

„Danas svako ima mobilni telefon, ali većina nema kome da se javi“

„Teži i od građanskog i od verskog rata je onaj koji svako vodi sam u sebi."

„Stvari ne vrede onoliko kolika je njihova cena, već koliko smo ljubavi uložili u njih.“

„Svet je danas isuviše slojevit da bi se mogao obuhvatiti ili objasniti samo jednom ideologijom, ma koliko ona bila napredna, avangardna i svespasavajuća...

Hteli mi to ili ne, možemo reći da živimo u doba krize ideologije."

„Traži se jedna polovna nedelja, bez vesti o nesrećama i ratovima! Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, izgubljeni, venčani, raseljeni.

Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav.”

„Nova godina je za amatere, za one koji nikada ne ostaju posle ponoći u kafanama."

„Ne treba se plašiti samoće. Ona je plemenita, ona je deo našeg života, baš kao i okupljanje.  Ali nju ne može svako da izdrži!

Ona nije za slabe, koji neprestano moraju da budu okruženi drugima da bi zaboravili koliko su slabi. I ne može svako iz svoje samoće, poput školjke, oblikovati biser i pokloniti ga drugima.

Jer, poznato je: ne pravi svaka školjka biser."

M. A. | CRNOBELO.rs