Psi nikada ne umiru, oni samo spavaju u vašem srcu...

Gubitak ljubimca je strašno i bolno iskustvo. On je bio vaš prijatelj, najmiliji i najverniji, vaš saputnik, član vašeg domaćinstva. I prosto ne znate kako da krenete dalje...

Utehu konačno možete naći u ovoj priči. U njoj će se prepoznati svako, ali bukvalno svako ko je nekada voleo jedno simpatično, dobrodušno biće sa 4 noge.

Оvo je jedna priča blogera Ernesta koju ćete pamtiti ceo život:

 „Napisao sam ovo pre nekoliko godina kao uspomenu na Bola, crno-belog pitbula koga sam svakodnevno šetao, sve dok jednog dana nije umro. Jednog dana je napravio 15 koraka i pogledao me u oči iz kojih sam pročitao: Ne mogu više. Zar ne misliš da je prošlo moje vreme za šetnje?

Psi nikada ne umiru. Oni ne znaju kako. Oni jednostavno ostare, postanu veoma umorni i užasno ih bole kosti. Ali, nikada ne umiru. Da umiru oni nikada ne bi želeli da idu u šetnju. Nasuprot tome, svaki pas voli da šeta, čak i kada njegove stare i „zaribale“ kosti „vrište“ da to ne radi.

Nije čak ni da prestaju da vole vaše društvo. To je ono što njihov svet čini savršenim. A u savršenom svetu nema mesta za smrt.

Međutim, psi postaju pospani. U tome je stvar. A to vam neće reći u školi. Znaju da vam napomenu toliko mnogo stvari, ali nikada vam neće reći da psi ne umiru. I to je sramota, zaista.

Ako mislite da je vaš pas umro, varate se. On je samo zaspao u vašem srcu. I i dalje stalno maše repom, zato i osećate bol u grudima i stalno plačete. Ko može da ne zaplače kada mu u srcu živi veseli pas koji neprestano maše repom?

On stalno govori: Hvala ti! Hvala ti za ovo toplo mesto za večni san!

Otkako prvi put zaspe, oni se često bude i neredovno spavaju. Zato s vremena na vreme osećate bol do suza.

Nakon izvesnog vremena, oni spavaju duže. Nadalje, doduše retko, ali se dešava da se razbude i ponovo mrdaju repom. Onda vas ponovo boli. Jako.

Posle nekoliko godina oni spavaju u dugim, dugim intervalima i vi ređe osećate bol.

Ali, nemojte se zavaravati. Psi nikada nisu mrtvi. To ne postoji. Zapamtite, oni samo spavaju u vašem srcu i ponekad se bude, obično kada to ne očekujete. Takvi su i zato ih volite.

Žao mi je ljudi koji nemaju pse koji spavaju u njihovim srcima. Toliko mnogo propuštaju...

A sada izvinite, moram da idem da se isplačem. Pas u mom srcu se upravo probudio...“

M. D. | CRNOBELO.rs / foto: unsplash.com