Priče iz hotela - Prvi deo

Utorak, neobično dosadan dan. Napolju je padala kiša, a posla nije bilo ni za lek. Živa dosada. Zagledala sam se u monitor i počela da surfujem neke gluposti bez veze, tek da mi prođe dan.

„Dobar dan, želeli bismo jednu sobu“ – čula sam glas koji mi je odvukao pažnju, a zatim sam čula i zatvaranje vrata.

„Izvolite, kako mogu da Vam pomognem?“ – odgovorila sam.

„Želeli bismo jednu sobu na nekoliko sati. Imate li?“ – pitao je on.

U očima sam mu videla neviđeni žar, ruke su mu se tresle i činilo se kao da mu je prvi put... Iako je bio muškarac u 30-im , preda mnom je stajao kao da je bio samo jedan mladi tinejdžer koji se smuvao sa nekom devojkom i koji je poželeo da je odvede kući da je bolje upozna.

„Naravno, imamo....“ – rekala sam.

„Koliko košta?“ – pitao je.

„2000 dinara, gospodine i vaše lične karte“ – odgovorila sam.

„Ali, zar mora i njena? Mislio sam da možemo da prođemo samo sa mojom... Znate, ona je udata žena... Ne bih voleo da kasnije ima problema...“ – počeo je da se pravda.

„Zakon je zakon, procedura je procedura...“ – objašnjavam ja.

„Trenutak...“ – istrčao je napolje.

Situacija mi je postala još zanimljivija, radoznalo sam posmatrala kako se dogovaraju da zgreše... On ju je proždirao očima i preklinjao da uđu, a ona se čas smeškala, čas mrštila. Prošlo je oko pet minuta negodovanja, pa joj se on približio i zagrlio je jednom rukom. Počeo je da je ljubi po vratu, a drugom rukom joj je mazio kosu. Još nekoliko minuta ju je molio, pa je na kraju rešila da uđu.

Ušao je on, a posle njega i ona.

Prava lutka sa plavom kosom, plavim očima i neverovatno zgodnim telom. Nosila je tesnu crnu haljinu koja je savršeno isticala njenu figuru, a crveni karmin je savršeno isticao njene usne.

Dali su lične karte, platili i otišli ka svojoj sobi.

Nastavila sam sa onim što sam pre ovoga radila. Ali, zasmetala mi je neverovatna buka koja nije bila prijatna ni za moje uši, a ni za goste koji su u hotelu boravili toga dana.

Krenula sam da ih upozorim, približila sam se sobi i prisluškivala razgovor.

„Ne mogu više da izdržim, mesecima te čekam i verujem da je sada pravi trenutak...“ – reče muški glas.

„Blesane, ja bih ti se potpuno predala... Ali me je strah... Mislim, nisam bila sa drugim muškarcem osim sa svojim mužem“ – reče ona.

„Samo se opusti i uživaj, predaj mi se potpuno... Veruj mi...“

„Polako sa mojim jagodicama, mnogo su nežne... Budi što nežniji...“

Osetila sam se kao voajer, pa sam krenuola da zalivam cveće koje je bilo u hodniku. Želela sam da budem od koristi na jedan tako dosadan dan. Ali, oni su se i dalje čuli...

„Hajde, zasladi usne mojim sladoledom, obećavam da ću i ja probati puding...“

„Dobro...“

Čuli su se uzdasi, a zatim ponovo razgovor.

„Dobro ti ide, da li se osećaš prljavo sada?“ – pitao je on.

„Oh, da... Baš baš prljavo i krivo...“ – odgovori ona.

„Želiš li da spojimo ova dva slatka zadovoljstva?“

„Daaa, što pre... Hajdee... Hajde....“

Bila sam gotovo na kraju hodnika kada su počeli da vrište. To je bio alarm, ovoga puta sam bila rešena da kucam.

„Još... Još...“

„Kazniću te još nekoliko puta...“

Na vrhuncu njihove kulminacije, vrhuncu njihove ekstaze... Kucnula sam i to nekoliko puta, malo jače. Oni su grešili, a ja sam se osećala kao da i ja činim još jedan greh. Rešila sam da ih sprečim baš kada su osvajali Mont Everest.

Tišina i jedno duboko „aaaahh...“.

„Zapalila sam“ i udobno sam se smestila za moj šank na recepciji. Nastavila sam sa poslom.

Posle dva sata su se vratili po svoje lične karte. Potpuno su zaboravili da su se na početku stideli da uđu u hotel, kroz smeh su se izvinili što su pravili buku.

„Molim vas da sledeći put budete pažljiviji. Ipak, ovde ima gostiju koji noće, a ima i male dece...“

„Nisam siguran da će biti sledećeg puta“ – reče on.

„To je vaša stvar, ja svima tako kažem...“

„Ma za nas će sigurno biti sledećeg puta, nego nisam siguran da ćemo ponovo doći ovde...“

„Da li je bilo nekih problema, gospodine?“

„Apsolutno nikakvih, samo što bih se ja oženio gospođom do mene...“

„Samo...“ – začuđeno sam ih pogledala.

„Ne, nisam udata... Dugo sam ga lagala da sam udata kako bih ga oterala od sebe, ali je on bio uporan ...“ – reče ona.

„Ali, zar... Mislim, nije moja stvar da vam se mešam, naravno, ali kada ste već rešili da dođete ovde, to znači da vas je osvojio...“ – rekoh.

„Rešila sam da igram igru do kraja, želela sam da misli da sam najveća grešnica, a ja sam želela da se istovremeno osećam prljavo...“ – reče ona.

„Znate, sa srećom ako rešite da stupite u brak... Prijatno“.

„Prijatno“ – rekoše mi oni.

Bila sam u šoku, nisam znala šta da mislim. Da li je u redu biti toliko perverzan, da li sam ja voajer jer sam sebi dala za pravo da ih prisluškujem, da li su oni pravilno postupili što su mi se poverili...

Nastavila sam sa poslom, kao da se ništa nije desilo. Ipak, ovo je samo jedan od 1000 čudnih slučajeva koji se dešavaju u ovom čudnom hotelu... Hotelu „Promaja“...

*Svi događaji i likovi u priči o ovom čudnom hotelu su izmišljeni, ako se bilo ko pronađe u njima – to je čista slučajnost.

©CRNOBELO.rs Zabranjeno preuzimanje i kopiranje. Krađa autorskih tekstova kažnjiva je zakonom.

Autor : Marija Prličkova | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com