Zastani, ženo... Ništa ne moraš! Odmori malo!
Zastani malo, ženo... Odmori... Ništa ne moraš, ništa ne trebaš.
Da te sutra ne bude, ponovo bi sve teklo, sve bi se dešavalo bez tebe.
Nedostajaćeš najbližima neko vreme... ali svo to trebanje i moranje ići će dalje i bez tebe.
Ne uzimaj na sebe više nego što možeš da izdržiš. Jer nisi magare. Žena si.
Sasvim je u redu što danas nisi skuvala ručak i nisi stigla da napraviš salatu, nego si odmrznula onu sarmu što stoji od januara.
Neće im ispariti svi vitamini za samo jedan dan.
Neka, ostavi i tu prašinu. Čujem da peglaš peškire i čarape. Zapitaj se samo da li je život zamišljen tako da ga provedeš u peglanju? Mora da ima i boljih načina.
Skuvaj sebi kafu i konačno čitaj knjige koje si kupila za dane kad ćeš imati malo slobodnog vremena.
Jer, da ti kažem jednu tajnu... Nikada nećeš imati dovoljno vremena. Nemamo mi vreme, nego vreme ima nas.
Zato oslobodi sebi minut, pa i nekoliko sati i dana.
Odmori dušu i budi samo ti. Probaj da barem na kratko ne budeš ni žena, ni majka, ni kraljica. Biće ti zahvalna tvoja štitna žlezda!
Odmaraš li dovoljno?
A i koga je briga? Nikoga... Odgovor će uvek biti: Pa, ko je terao? Da, da, baš tako!
Zastani, ženo... I nateraj sebe da misliš. Ima li tvoje življenje cilj? Ceni li te neko?
Pitam tebe i sve žene na ovom svetu...
Zato zastanite, odmorite... Život se nastavlja i posle vas. Neće vreme stati zbog tebe, mene...
Možda vas zanima:
