Deca od 15 godina u ozbiljnim vezama - defekt naše svakodnevice

Pre nekoliko nedelja sam sa koleginicama ćaskala o svim standardnim i uobičajenim temama: Hrono dijeta, koji je najbolji mat puder, gde ima dobrih i kvalitetnih cipela na popustu... Ne znam kako smo stigle do dela kada njih dve hvale zetove, dok ja zbunjeno nisam pitala zar im devojčice nisu još u srednjoj školi.

Da, u srednjoj su, obe su druga godina, odgovorile su mi.

Jedna je upravo proslavila godišnjicu, a druga je već više od dve godine sa dečkom. Pa, kad ga je uhvatila tako rano, kad je već proslavila dve godine veze, nasmejala sam se i pitala bez mnogo razmišljanja.

Na moj komentar, koji im se očigledno nije dopao, reagovale su brzo i oštro: Videćeš kako je, imaš zdravo žensko dete. Bolje je da bude sa dečkom, barem znaš gde je, nego da sve vreme razmišljam sa kime je i šta radi.

Možda je ovo nekome i logično. Za mene je čista besmislica. Nije mi jasno kako smo odjednom došli do etape kada te kod kuće ohrabruju da uhvatiš dečka „za ozbiljno“ još sa 15 godina. Nije mi jasno kako se podržavaju ovakve duge veze u tako mladom dobu kada su svi nezreli kao zelene kruške.

Pa kako su bili na odmoru, pa kako su otišli na svadbu kod rođaka potencijalnog zeta, vikendi izvan grada, porodični ručkovi, uramljene fotografije zaljubljenog para po celoj kući... ceo jedan život koji treba da iskusiš kada si barem malo zreliji, posle dvadesete godine. A one su ga već proživele.

Uradile su sve što je moglo da se uradi, bile svuda, prošle sve. I sve to vođene mišlju da je to prvi i poslednji partner koji će te u životu privući, i uz podršku mame i tate koji mirno spavaju, jer ako nemaš dečka ko zna šta će se desiti sa tobom. Završićeš kao narkomanka, uličarka, propalica. Ovako ti je dečko u drugoj godini srednje garancija da će od tebe biti nešto.

Daj, bre, roditelji, ne terajte decu da prebrzo rastu, kao da im je malo sav taj pritisak od brzog razvoja tehnologije i društvenih okolnosti.

Angažujte se malo više, provedite malo više kvalitetnog vremena sa njima, razgovarajte otvoreno, komunicirajte stalno, izgradite jednostavno dobar odnos i imajte poverenja u sopstveno dete.

Mini bi bilo krajnje ponižavajuće kao majci da sutra kažem – bolje da je sa dečkom, nego bez njega, zato što ne znam šta će da radi kada izađe sama.

Ova izjava govori previše o vama kao o roditelju koji kao da nije umeo da vaspita svoje dete i nema kontrolu, kao i o samom detetu, kao da je toliko izgubljeno i lakoverno da će joj samo dečko sa 15 godina pokazati put i zaštititi je.

Naučite je da se štiti sama, da se sama trudi i napreduje, a najviše od svega – potrudite se da što je moguće duže ostane dete koje je slobodno. Neka ne glumi zrelu devojku i ženu sa 15.

Zbog toga što kao nacija imamo tendenciju da idemo iz krajnosti u krajnost, strana koja će se u ovom slučaju truditi da odbrani ove „devojčice-tetke“, upotrebiće argument „Zar je bolje da menjaju momke kao čarape?“

Ne, ni to nije dobro. Ništa što ide iz jedne u drugu krajnost nikada nije dobro. Ali, istina je da sa 15 godina jedva možeš da odlučiš kakvu boju čarapa da kupiš, a ne da budeš sigurna da si našla partnera za ceo život.

Ima vremena i za momke i izlaske i slikanja po svadbama kod rođaka i za odlaske na babine. Ima tako puno vremena za te stvari koje će ti dosaditi.

Detinjstvo i bezbrižno tinejdžersko doba, sa druge strane, prolaze tako brzo i nemaju reprizu.

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

(O)Milena | CRNOBELO.rs. / foto: pixabay.com