Priče iz Jugoslavije

Oduvek volim da slušam o životu u Jugoslaviji. Iako nisam rođen za vreme Tita, naslušao sam se svakakvih priča. Sve imaju jedan ton.

Odrastao sam uz roditelje, babe i dede koji iz usta nisu vadili decenije u kojima se sa jednom platom mogla izdržavati cela porodica i sa kojom su se istovremeno mogla školovati deca. Za vreme Jugoslavije, perioda koji je prema pričama predstavljao pravo blagostanje, lako se zapošljavalo, a otkaz gotovo i da nije postojao.

Znam da je deda, otkad se zaposlio u jednoj poljoprivrednoj firmi, u njoj i ostao do svog penzionisanja. Zarađena plata mu je omogućavala, ne samo njemu, već svima, da svake godine ide na more. Radno vreme se završavalo u 2-3 sata, a zatim pravo na porodični ručak i, kao ono najvažnije od svega, ostajalo im je vremena da se posvete svojim najbližima.

Sa kime god da sam razgovarao na tu temu, bukvalno je na lomaču stavljao loše uspomene, kao da ne želi da priča o njima. Samo se fokusirao na lepe trenutke, na primer na dane kada nije bilo mnogo automobila, ali su se zato mladi ponosno vozili na vespama.

Veoma davno, još dok sam bio dete, otac mi je pričao kako su krajem pedesetih godina njegovi roditelji prvi u kraju kupili televizor, pa su se zajedno sa rođacima i prijateljima svakodnevno sastajali, smejali i družili ispred televizora.

To je bio spektakularan doživljaj, tako veliki da sreći nije bilo kraja. Baš iz tog vremena, kao kolekciju koja je pripadala mojima, imam ploče Bijelog dugmeta, Zdravka Čolića i Lepe Brene, najvećih muzičkih zvezda.

U bivšoj Jugoslaviji veliki broj domova bio je snabdeven dobro poznatim klasicima Tolstoja, Dostojevskog, Andrića, Šolohova, Balzaka, ali umesto da dobrovoljno budu pročitani, retko otvarani klasici imali su funkciju dekoracije.

Sada, kod koga god da dođeš, možeš da vidiš ista izdanja i naslove. Veoma davno, čika Vasa, komšija i stolar koji je pravio nameštaj, pričao mi je o vremenu kada je svojim žutim Fićom išao do Sarajeva da kupi knjige za svoju novoizgrađenu kuću.

Na povratku, prepuni automobil je zaustavila policija koja je posumnjala u mogući šverc knjiga. Bilo ih je na stotine i to bez ikakvog dokumenta. Uplašeni komšija, da bi im dokazao da nema veze sa takvim prljavim poslovima, pred njihovim očima je iscepao stranice iz knjiga i sa sobom poneo samo tvrde korice da popuni police.

I dan danas mu falični klasici krase dnevnu sobu, tik ispod zakačene slike Josipa Broza Tita.

Evgenij Houp | CRNOBELO.rs / foto: instagram.com