„Moja ćerka ima 29 godina i 0 dana radnog iskustva, ja je čuvam“, slušam i srce mi se kida

Ona je predivna žena, zlato od čoveka i duša me boli kako njena ćerka može to da joj radi...

U restoranu gde ponekad jedem omlet za doručak na pauzi, ima jedna predivna žena na pragu 60-tih, koja mi se uvek milo obrati i svojim osmehom mi nekako ulepša dan. Ona je od onih dragih ljudi koji mi za trenutak uđu pod kožu.

I tako smo se zbližile, počele smo da se šalimo, ali da delimo i probleme, kada mi je ona otvorila dušu:

 „Draga moja, godinama radim u uslužnoj delatnosti. Noge me više ne drže, stara sam. Imam samo jedan slobodan dan u dve nedelje, i iskreno jedva čekam penziju.

Kod kuće imam ćerku, zdravu, pravu, kao ti je, ima 29 godina, ali ne želi da radi. Počela je da studira, ali je odustala i tako joj godinama dajem novac za kafu sa drugaricama, odvajam od usta da ode na neki skroman odmor.

Ali mi je teško u duši. Plus, i fizički ne mogu više. Kaže da joj ja nađem posao. Kako ja da joj nađem sa mojih 60 godina kada nemam više kontakata kao nekad? Pitam je da li želi da bude konobarica. Ona se mršti.

Potom je gledala oglase za posao u call centrima, šalterskim službama, za ovde, za u inostranstvo i  nema, za nju ništa nema. I ona ima 29 godina i 0 dana radnog iskustva. Nema nikakvu radnu naviku, nikakvu obavezu tokom dana. Kaže i da je radila opet bi bila siromašna kao ja“, slušam ispovest moje nove prijateljice i oči mi se pune suzama.

Čudim se kako njena ćerka može biti toliko surova prema njoj, kako nema gram griže savesti za torturu koju priređuje majci, kako nema osećaj odgovornosti u životu i pitam se šta radi sa sobom po čitav dan.

Zar ne ludi od dosade kod kuće? Zar se ne oseća neproduktivno, pa čak i beskorisno? Šta prvo pomisli kada se probudi ujutru? Šta joj je izazov u životu?

Ona će tek imati poteškoća da se osmeli i počne negde da radi. Kako starimo, početak je sve teži. Plus, nema  nikakvo radno iskustvo, a već sutra, što bi se reklo, puni 30 godina.

Sutra neće imati ovu zlatnu majku pored sebe, zar će gladovati? Ili, kada bude morala da radi – radiće, a dok može da koristi – koristiće?

Kako mogu da postoje ovakvi ljudi, nije mi jasno? Iskreno, i moja prijateljica zaslužuje kritiku. U redu je novac za račune i hranu, ali za kafe i odmor je mnogo davno trebala da prestane da joj daje. Ta greška je skupo košta, ali je to bezuslovna roditeljska ljubav koja na trenutke ume da nadvlada razum.

Ali za njenu ćerku, za nju niti jedno opravdanje imam. Apsolutno je ne razumem!

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

S. S. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com