Pismo jedne 22-godišnje devojke koja se bori sa rakom: „Shvatite da je privilegija biti živ“

Ona zna da mora da sastavi delove sebe ponovo i da grabi od života... Shvata da sreća nije ni u partneru, ni u diplomi, već u nama samima.

Olivija Smit je 22-godišnja studentkinja koja prolazi kroz tešku borbu sa rakom. Ona se suočava sa hemoterapijom zato što doktori nisu ozbiljno shvatili njene žalbe na bol u grudima, pa joj zbog toga rak nije dijagnostifikovan u početnoj fazi.

Sada, Olivija prolazi kroz težak period i zato na društvenim mrežama hrabro vodi dnevnik o ovom životnom putovanju i želi da pokrene javnu svest na ovu temu.

Njena ispovest je zaista inspirativna:

„Kada su mi dijagnostifikovali rak, stalno sam se pitala „Zašto ja?“ i tonula sam u suze. Mislila sam kako će mi se promeniti planovi u životu, kako da saopštim svojoj porodici i koliko ću užasno izgledati bez kose.

Tada sam shvatila zašto neki ljudi drže u tajnosti ovakve stvari, ali sam ja odlučila da govorim.

Ali, verujte, sve dok se ne suočite sa nečim ovakvim, ne znate kako da se ponašate prema ljudima koji imaju rak. Ljudi žele da budu sa mnom, da mi daju podršku, ali uznemirujuće je što na kraju završimo tako što ja tešim njih, to me je frustriralo i napuštala sam razgovor još tužnija.

Sada sam prevazišla period „Zašto ja?“, prihvatila sam činjenicu da se sa 22 godine borim sa rakom i naučila sam mnogo. Da, osećam se kao da mi je rak ukrao jednu godinu života, ali znam da sam sada dobro, moram da mislim pozitivno i da budem jaka.

Verujem da se sve dešava sa razlogom i mislim da ću sada zbog ovoga da grabim od života sa obe ruke.

Verujem da će moja budućnost biti potpuno drugačija nego što bi bila da se nisam suočila sa ovom bolešću ovako mlada. Kao da su mi čula bila otupljena, a sada osećam strast prema svemu.

Ne krijem činjenicu da vodim najtežu bitku u svom životu i zato ne nosim periku. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim da rak nije nešto čega treba da se stidim, već da treba da budem ponosna jer se borim.

Imam mnogo više samopouzdanja i srećna sam što svojim javnim istupanjem pomažem drugim ljudima koji prolaze kroz isto. Mentalni aspekt ovoga što mi se dešava je najteži, ali sam shvatila da ponekad, da bi napredovao, ne treba da ideš korak napred, već je dovoljno i da samo mirno sediš. Sreća nisu savršena ljubavna veza ili fakultetska diploma, sreća je da shvatiš da imaš privilegiju što si živ.

Pomirila sam se sa prošlošću i ne dozvoljavam da mi pokvari sadašnjost. Srećna sam što mi je data još jedna šansa za život. Razbila sam se, ali sastavljam delove na nov i bolji način.“

S. S. | CRNOBELO.rs / foto: instagram.com