14 razloga zašto su škole u Finskoj najbolje na svetu

Došao je i prvi školski dan, a najviše su srećni oni koji prvi put sedaju u školske klupe. Prema istraživanjima, finski učenici su među najboljima na svetu.

Budući da u poređenju sa drugim nacijama u proseku provode najmanje vremena u školi, a da im je za pisanje domaćih zadataka potrebno najviše 30 minuta dnevno, normalno je da se zapitamo – kako onda finski đaci postižu tako ogroman uspeh?

Saznajte koje su tajne obrazovnog sistema u Finskoj i zašto su ova deca na vrhu liste najuspešnijih đaka:

Sve je besplatno

Finsko obrazovanje je u potpunosti besplatno. Sve propratne stvari povezane sa školom su isto tako besplatne, kako ručak, užina, ekskurzije, tako i sva ostala potrebna školska pomagala.

Ukoliko učenik živi na udaljenosti od škole koja je veća od 2 kilometra, obezbeđen je poseban autobus sa besplatnim prevozom u oba pravca. Sve ove troškove pokriva država. Za obrazovne ciljeve se iz ukupnog budžeta izdvaja 12.2%.

Individualni pristup svakom učeniku

Ono što je interesantno i što zaslužuje svaku pohvalu je činjenica da u Finskoj učenici sa različitim fizičkim i mentalnim sposobnostima uče zajedno. Ukoliko dete ima problem da prati određene delove nastave, nastavnici organizuju dopunske individualne časove. Postoje i dopunski predmeti, kao na primer časovi maternjeg jezika za decu drugih nacionalnosti.

U Finskoj nastavni kadar veruje da svaki učenik može sam sebi da odabere aktivnost. Shodno tome, ukoliko učenik nije zainteresovan za neku lekciju koja se obrađuje, može da čita knjigu ili da izrađuje nešto kreativno svojim rukama.

Ocene se saopštavaju samo učenicima

Način bodovanja uspeha učenika u Finskoj ima 10 poena. Ipak, oni se ne daju do trećeg razreda. Od trećeg do sedmog razreda nastavnici najviše primenjuju opisno ocenjivanje od: „Može mnogo bolje“, pa sve do „Odlično“.

Samo učenici znaju svoje opisne ocene ili poene. Ova zapažanja služe samo da bi motivisali decu sa ciljem da se usavrše i da naprave korekciju njihovog individualnog obrazovnog plana i razvoja.

Može da dođe u školu i u pidžami

Ne postoje uniforme u finskim školama. Deca mogu da dolaze obučena onako kako žele. Skoro i da ne postoje ograničenja u pogledu kodeksa oblačenja. Učenici se često mogu videti u pidžami, ili samo u čarapama, bez cipela. Udobnost pre svega.

Za vreme predavanja deca mogu da sede u položaju koji im je udoban

Učenici ne moraju po svaku cenu da sede u školskim klupama, odnosno na stolicama. Ukoliko im je udobno da slušaju nastavu sedeći na sofi ili na tepihu, odnosno na podu, to im je dozvoljeno.

Kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, nastava se održava napolju u prirodi, sedeći na travi ili na specijalnim klupama postavljenim kao u amfiteatru.

Pišu malo domaćih zadataka

Nastavnici u Finskoj veruju da dete kod kuće treba da se odmori i da se druži sa porodicom i prijateljima. Domaći zadaci oduzimaju veoma malo vremena, od 15 do 30 minuta dnevno i najčešće su interesantni. Na primer, domaći iz istorije može da bude zadatak da dete pita baku o životu u prošlosti, odnosno "u njeno vreme", sa ciljem da uoči razliku sa današnjim, modernim dobom u kojem živimo.

Ne postoje pismeni zadaci i testovi

Obrazovni sistem u Finskoj se vodi motom da jedan čovek treba da bude spreman ili za život ili za testove, a oni su očigledno izabrali ovo prvo.

Zbog toga ovde nema mesta za pismene zadatke, klasična odgovaranja i testove. Postoji samo jedan standardizovani test koji svaki učenik polaže sa 16 godina kada završi srednju školu.

U nekim školama su ukinuti svi predmeti

Šta ovo znači? Jedan od novih pravaca kojima se bavi finski obrazovni sistem je ukidanje svih standardnih predmeta i započinjanje novog obrazovnog pravca nazvanog „Učenje zasnovano na pojavama“.

Umesto klasičnih lekcija i predmeta, postoje predavanja koja traju 6 nedelja i tada učenici istražuju jednu temu sa nekoliko različitih aspekata. Na primer, migrante sa geografskog aspekta (odakle dolaze), istorijskog (odakle potiču), kulturološkog (kakvu tradiciju su negovali u zemlji porekla).

Deca postavljaju pitanja, a istovremeno, preko niza diskusija, sami pronalaze odgovore.

Imaju veće pauze između časova

Koliko god da su neka predavanja interesantna, za decu su najinteresantniji odmori, odnosno pauze između časova. Posle časa od 45 minuta, deca imaju odmor od 15 minuta.

Nastavnici u Finskoj su prilično kul

Prosečna plata nastavnika u Finskoj je oko 3500 evra mesečno. Biti nastavnik u školi, prilično je prestižna profesija i za nju je zainteresovanost 10 puta veća nego za bilo koje drugo radno mesto.

Ne postoji striktan program u nastavnom planu u Finskoj. Svaki nastavnik samostalno odlučuje kakav nastavni plan će da sprovodi i koje knjige će učenici da koriste.

Pored nastavnika postoji i specijalni asistent za vreme časova koji učenike usmerava i pomaže im.

Učenici uče samo one stvari koje su im potrebne u životu

Na časovima plivanja učenici uče kako da prepoznaju signale ako se neko davi u vodi. Na časovima domaćinstva deca uče kako da kuvaju, pletu i šiju.

Mnogo pažnje se usmerava na brigu i negu prirode, odnosno životne sredine.

Finski učenici mogu da veoma lako naprave svoj rezime, portfolio ili sopstveni veb sajt.

U Finskoj veruju da svaki učenik treba da bude spreman za životne izazove. To podrazumeva da nema potrebe za „bubanjem“, odnosno za učenjem podataka napamet, jer zašto onda imamo Internet?

Sve škole su podjednako dobre

Nema potrebe da roditelji razmišljaju gde će upisati svoje dete, zato što ne postoje elitne, bolje ili lošije škole. Sve su na istom nivou, a obično se bira po principu koja je škola najbliža kući.

Gde god da učenik živi, u svakoj školi će dobiti isto kvalitetno obrazovanje, sve stvari koje mu sleduju, kao i odličnu hranu.

Deca sama odlučuju šta će jesti

Hrana u finskim školama je obilna i raznovrsna. Meni se objavljuje jedan mesec ranije na zvaničnoj veb stranici škole, sa ciljem da ga učenici pregledaju i da se izjasne šta bi najviše voleli da jedu.

Zastupljene su sve vrste hrane, a dostupna je i vegetarijanska verzija obroka.

U školama se organizuju pidžama-zabave sa spavanjem

Ponekad deca donose svoje vreće za spavanje i ostaju da prenoće sa svojim drugovima i nastavnicima. Zajedno gledaju filmove, igraju se, a najčešće spavaju u fiskulturnoj sali. Ujutru doručkuju i jedu sladoled.

Ko ne bi voleo da ide u školu u Finskoj? Čak bismo i mi voleli da vratimo vreme unazad i da ponovo budemo đaci. Možda i ukrademo neki pozitivan primer iz finskog obrazovnog sistema i malo izmenimo naš nastavni plan.

(O)Milena | CRNOBELO.rs