„Тајne“ roditelja u Holandiji zbog kojih su njihova deca proglašena za najsrećniju na svetu

Prema podacima UNICEF-a, Holandija je proglašena za zemlju sa najsrećnijom decom.

Briga o njihovom zdravlju i bezbednosti, želja za učenjem i mnogi drugi faktori su razlozi zašto su ta deca najsrećnija deca na svetu.

Skromni Holanđani kažu da ne postoje posebne tajne za podizanje njihove dece, ali oni ipak imaju ogromnu ulogu u tome.

Zbog toga delimo stvari koje odlikuju roditelje u Holandiji, koje možda doprinose njihovom uspehu – da njihova deca budu najsrećnija na svetu.

Pogledajte deo njih, možda će vam biti od koristi i pomoći vam da napravite neke promene:

Oni ne biraju između porodice i karijere

Ako se žena vrati na posao ubrzo nakon porođaja, niko joj neće reći da je loša majka.

Majke u Holandiji nemaju osećaj krivice zbog toga što nisu potpuno posvećene deci.

Veoma često one rade skraćeno radno vreme ili traže fleksibilan raspored kako bi se prilagodile vremenu kada dete završava sa vrtićem ili školom.

Očevi su uključeni u vaspitavanje dece isto koliko i majke. Oni ne smatraju da je menjanje pelena ili pripremanje obroka ženski posao, za razliku od muškaraca u drugim zemljama sveta.

Roditelji vole da provode vreme sa decom, cela porodica zajedno doručkuje, ruča i večera, ali ne smatraju da ne treba da se odvoje od njih makar pola dana.

Ukoliko se deca razbole, roditelji isto tako uzimaju bolovanje, ali ukoliko je potrebno ne stide se da zamole prijatelja da pričuva decu jer oni moraju na posao.

Ne teže da budu idealni

Roditelji u Holandiji prepoznaju svoje nedostatke i ne trude se da „stavljaju masku“ kako bi se pravili idealnim osobama pred decom.

Istim principima uče svoju decu, pa tamo nećete čuti frazu: „Nisi se dovoljno potrudio/Mogao si bolje/Komšijino dete je bolje“ i slično.

Ne kažnjavaju decu za neuspeh i ne smatraju da neko treba da bude idealan na svim poljima, ali ih isto tako i ne uzdižu do neba zbog njihovog uspeha.

Oni nisu hipohondre

Roditelji u Holandiji ne paniče za svaku mrvicu prašine koja će doći u dodir sa njihovom decom, ne odlaze kod lekara za svaku sitnicu i ne teraju decu da drže stroge dijete.

Na igralištima se mogu naći visoke merdevine i druge sprave na kojima se deca igraju, a roditelji se ne „tresu“.

Ne zabranjuju deci da istražuju svet oko njih, već ih od malih nogu uče da budu bezbedni i nezavisni – da bezbedno prelaze ulicu sami ili da voze bicikl po bilo kakvim vremenskim uslovima i slično.

Ne očekuju od dece da se ponašaju kao odrasli

U velikom broju kafeterija, parkova i drugih lokala širom Holandije se čuje dečija graja, ali niko se ne žali i ne traži od njih da se smire.

Niko ne osuđuje decu što se igraju i viču i niko od njih ne očekuje da budu ozbiljne ličnosti.

Oni imaju pravo da budu aktivni, radoznali i da rade oanko kako osećaju da je najbolje, pa ih zato niko ne grdi kada pocepaju pantalone ili dobiju lošu ocenu u školi.

Roditelji daju deci slobodu, a ako se ona rasplaču, niko im ne viče već će smireno razmotriti u čemu je problem i pomoći da se reši.

Ne troše mnogo para na privremene stvari

Roditelji u Holandiji pristupaju kupovini veoma racionalno. Čak i dobrostojeće porodice neće kupiti nešto skupo i nepotrebno.

Svi znaju koliko brzo deca lome i prerastaju igračke i odeću, pa je kupovina u „second hand“ radnjama tamo sasvim normalna.

Raduju se malim zadovoljstvima i cene porodicu

Za Holanđane su veoma važni porodična tradicija i kućni komfor, pa se vode veoma strogim rasporedom.

Na primer, turisti kažu da se posle 18 sati retko može videti dete na ulici jer je to vreme kada se porodica okuplja na večeru.

Oni vole da jedu ukusnu hranu jer znaju da dobar obrok poboljšava raspoloženje, pa zato mnogi roditelji pripremaju sendvič sa čokoladnim mrvicama za doručak.

M. M. | CRNOBELO.rs / foto: unsplash.com