Pismo za svaku ženu koja mrzi svoje telo
Draga moja, nisam niti poznata glumica, niti neka slavna ličnost. Ja sam obična 42-godišnja žena.
Otkako znam za sebe trudim se da smršam, da održim težinu, da budem još mršavija, da imam zategnuto telo, da budem više seksi. Trudim se više od svih žena u svojoj blizini.
Tužno, ali je tako.
Sve ovo je počelo kada sam imala 12 godina. Najbolja drugarica me je zamenila novom - plavokosom, sa plavim očima, pravom manekenkom koja se preselila u naše naselje. Kada smo deca, svi smo pomalo egocentrični, kada nešto nije u redu mislimo da smo mi krivi za to. Pa, zato sam i pomislila da sam ja kriva zato što me je drugarica otkačila. Nisam bila tako mršava, nisam imala tako lepu kosu i nisam bila tako lepa kao nova devojčica.
Oduvek sam bila atletski građena. Za razliku od moje braće i sestara i mojih vršnjaka, izgledala sam krupnije i mišićavo još kad sam bila dete. Mrzela sam to iz dna duše. Na žalost, nije bilo nikoga da mi objasni da smo svi isti na drugačiji način i da smo svi jedinstveni na drugačije lepe načine.
Otkako se to desilo, počela sam da držim dijetu i da vežbam. Ali to nisam radila zbog zdravlja i da bih se osećala bolje, kao što radim sada, već da bih postala žena kakva nije trebalo da postanem.
Kako su godine prolazile, moje telo je preživljavalo svakakve gluposti koje sam mu radila: ekstremne restrikcije hrane, dijete sa jednoličnim obrocima, dijete na bazi tečnosti, vegetarijanske dijete, dijete uz koje se smrša za 21 dan... lista je podugačka. U jednom trenutku, kada sam već prestala da jedem, zapitala sam se šta je uopšte poenta?
Izdržala sam cele dve nedelje i jedne večeri me je uhvatio strah.
Bila sam budna, ležala sam i slušala kako mi srce lupa. Lupalo je strašno jako i u jednom trenutku sam pomislila da doživljavam srčani udar. U potpunoj panici, utrčala sam u kuhinju i pojela nekoliko kašika šećera da bih došla sebi. Imala sam 16 godina. Sama sam učinila da se razbolim i cela sam bila u modricama i u krvi, jer sam se grebala po telu. Toliko sam mrzela sebe.
Vežbala sam skoro svakoga dana svog života. Igrala sam košarku, vozila bicikl, dizala tegove, vežbala aerobik, pilates, jogu, sve. Vežbala sam dok mi mišići ne pomodre i mackala sam se odvratnim kremama protiv celulita. Da ironija bude veća, sve ovo vreme sam radila u fitnes industriji i bilo je trenutaka kada sam se osećala kao najveći licemer. Znam da nisam jedini bivši trener koji je prolazio kroz ovo.
Da, mnogo godina sam imala telo kao boginja. Noge su mi bile tonirane, zadnjica kao savršena lopta, imala sam pločice na stomaku i glatke i čvrste ruke.
Svi su mi se divili i zavideli mi. Neke žene su me i mrzele, druge su želele da budu kao ja. Ljudi na ulici su me zaustavljali da mi traže savet, kao i moji prijatelji: „Dobro, kako uspevaš? Kaži neki savet. Mogu li i ja da smršam?“
Da sam potrošila polovinu tog vremena, misli, energije i novca da izgradim svoje samopouzdanje i da vodim autentičan i srećan život, ne bih toliko patila na svim životnim poljima.
Kada želimo da budemo neko drugi, kada ne volimo sebe, plaćamo ogromnu cenu. Jedno je kada želite da se popravite, ali je potpuno druga stvar kada želite da potpuno promenite sve svoje osobine i suštinu onoga što vi jeste. Da se odreknete sebe zbog zadovoljenja nekog ideala.
Verujem da je ova druga stvar greh za čovečanstvo, nepravda za ljude koji su vas sa ljubavlju doneli na ovaj svet. Isto kao da si slavuj, a želiš da budeš tigar samo zato što je to u modi.
Kažeš da mrziš sebe? E, pa patićeš dok ne odustaneš od tih gluposti i ne naučiš da zavoliš svoje čudesno telo. Ali kako?
Kako da naučimo da volimo sebe pored svih gluposti koje gledamo na Internetu koje nam govore da ništa nije dovoljno dobro?
Izbacila sam to iz života i stalno se podsećam da su to samo obične otrovne gluposti. Loša naučna fantastika, ništa od toga nije realno. Kako da se nosimo sa svim ovim parametrima za lepotu? Velika usta, velika zadnjica, ogromne grudi – to je sada u trendu. Sutra će biti nešto drugo. Kako da idemo u korak sa svim tim?
Prosto, nećemo. Ostanimo onakvi kakvi jesmo, lepi i zdravi. Dosledni sebi.
Ove reči pišem celim svojim srcem i ako pomognem tebi i drugim divnim ženama da postanete svesne svoje moći, super.
Ne budi kao ja, ne čekaj da ti prođe pola života da bi zavolela sebe.
Iskreno,
Tvoja sestra
M. V. | CRNOBELO.rs / foto: clker.com
Možda vas zanima:
