Oproštajno pismo jednog prevarenog muža
Napomena: obavezno pročitati kraj.
Draga Sanja,
Znam da je psihijatar rekao da ne bi trebalo da kontaktiramo jedan duži period za vreme „hlađenja“ od veze, ali ja ne mogu više da čekam.
Onoga dana kada si otišla, zakleo sam se da nikada više neću razgovarati sa tobom, ali to je bio samo mali povređeni čovek u meni.
Svejedno, nisam mislio da ću ja biti onaj koji će prvi ponovo uspostaviti kontakt. U mojim snovima, uvek si ti bila ta koja mi se vraćala na kolenima. Mislim da je to bilo potrebno mojem povređenom ponosu. Sada vidim da je baš taj ponos kriv za mnoge loše stvari koje su mi se desile. Ne mogu više da se pretvaram da mi ne nedostaješ. Više me nije briga kako će ti zvučati ovo što sada pišem. Više mi nije važno da li ćeš zaboraviti da mi se javiš. Vreme je da pustimo da naša srca govore glasnije od boli koju osećamo.
A moje srce sada kaže: „Nijedna nije kao ti, Sanja. Tražim te u očima i grudima svake žene koju vidim, ali nijedna ti nije ni blizu.“
Pre dve nedelje sam u kafiću upoznao jednu devojku i doveo sam je kući. Ovo ti ne govorim da bih te povredio, već da ti pokažem koliko su velika moja osećanja. Bila je mlada, oko 19 godina, sa telom kakvo samo mladost i 10 godina treninga mogu da izvajaju. Jednostavno savršeno telo. Grudi i zadnjica iz snova. Bukvalno, san svakog muškarca!
Sedimo tako na trosedu u dnevnoj sobi i od ove lepotice dobijam najbolje pušenje u životu, kad mi kroz glavu prođe jedna misao. Pogledaj ove stvari koje su nam važne u životu. Sve je tako površno. Šta nekome uopšte znači savršeno telo? Čini li to nekoga boljim ljubavnikom? Dobro, u ovom konkretnom slučaju da, ali me razumeš šta želim da kažem. Čini li ovakvo telo nekoga boljom osobom? Ima li bolje srce od moje umereno privlačne Sanje? Sumnjam. Nikada nisam ovako gledao na stvari. Ne znam, možda sam za ovo vreme koje smo razdvojeni i malo sazreo.
Kada sam prosuo pola krigle „organskog jogurta“ u njeno grlo, uhvatih sebe kako razmišljam: „Zašto se osećam ovako isceđeno i prazno?“ Nije reč o njenoj pušačkoj tehnici, već o nečem drugom. Neki osećaj gubitka kojeg ne mogu da se oslobodim. I tada mi je sinulo. Osećao sam se prazno zato što ti nisi bila tu da gledaš. Znaš na šta mislim, zar ne? Ništa nije isto bez tebe, Sanja. Počeo sam da ludim posle tebe. I sve što radim podseća me na tebe.
Sećaš li se Kaće, one samohrane majke koju smo upoznali na odmoru prošle godine? Svratila je kod mene prošle nedelje sa tanjirom lazanja. Reče mi da sigurno ne jedem kako treba jer nema žene u kući. Nisam odmah shvatio šta je mislila, ali za sada nije ni važno. Uglavnom, popili smo po nekoliko čaša vina i, ni pet ni šest, nategli smo se kao zečevi u našoj staroj spavaćoj sobi. I ova stara koka zna apsolutno svaki mogući trik koji možeš da zamisliš. Moram da kažem da je spremna da u krevetu uradi sve što od nje zatražiš, potpuno neopterećena viškom kilograma, karijerom ili decom koju sam mogao da čujem dok je ona vrištala zbog višestrukog orgazma. Odjednom je stala, uzela ono staro ogledalo tvoje babe i stavila ga na zid naspram nas kako bismo mogli da se gledamo. I cela ova scena mi je bila neverovatno seksi sve dok se nisam setio da nama dvoma nikada nije ni palo na pamet da uradimo ovako nešto.
Prošle subote, kod mene je bila tvoja sestra da mi donese primerak zabrane prilaska. Iako je još uvek dete, Viki je jedna razumna osoba koja je bila uz mene sve ovo vreme dok mi je bilo teško. Davala mi je mnogo dobre savete u vezi tebe i žena uopšte. I najvažnije, navija je da se vratimo jedno drugom.
I tako, pili smo koktele u kadi i sećali smo se nekih srećnih vremena. Razmišljam: „Bože, sa mnom u kadi sedi potpuno gola 18-godišnja klinka koja ima isti DNK kao moja bivša žena i u misli mi naviru sećanja na tebe kada si bila u njenim godinama.“ I to me ispuni tugom. Sa druge strane, pokazalo se da je Viki, za razliku od tebe, sasvim voljna za analnu akciju, što me je podsetilo na sve one godine provedene u ubeđivanju da i mi probamo analni seks. Ipak, vidiš li i da dok probijam nevini kolačić tvoje sestre, mislim samo na tebe?
Znaš da je ovo istina, Sanja. Siguran sam da duboko u svom srcu ovo mnogo dobro znaš. Zar ne bismo mogli da počnemo iz početka? Da zaboravimo sve loše stvari koje su nam se desile i da iznova gradimo vezu? Verujem da možemo. Ako i ti misliš isto, molim te, javi mi.
Ako misliš da nema šanse, molim te da mi bar kažeš gde si sakrila j*beni daljinski?!
S ljubavlju,
Todor
E. P. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com