Izlaženje u grad sa 18 vs 28 godina
Sa 28 godina još uvek sam u cvetu mladosti, volim da izlazim i da se družim i daleko od toga da se osećam staro... Ali, između zabavljanja i izlaženja kada imaš 18 ili 28 godina postoji velika razlika i verujem da ste to videli barem jednom do sada...
...Ponekad jednostavno zaboravim da vreme prolazi.
Kada sam imala 18 godina, svaki moj izlazak se završavao najranije u 4 ujutru, bez obzira na sve. I nije bilo ništa čudno u tome. Moto večeri je bio: Ne idem kući dok ne zatvorim sve kafiće. I imala sam energije za beskrajno zabavljanje. I nisam bila umorna... Čak i da sam bila... nalazila sam načina da ostanem na nogama.
Nekada sam pila sve i svašta. Šta ima, to se i pije. Veče je počinjalo kod nekoga kući, sa nekim vinom, ako je neko imao neki dinar više, častili bismo se sa nekoliko tekila, a svakako, u toku večeri, pili smo i po nekoliko pića. Obično sam završavala veoma pijana i povratak kući bio je avantura sa cik-cak koracima uz trud da pronađem ključ. Ponekad je bilo dovoljno da samo izujem cipele i da legnem u krevet odmah sa svim stvarima na sebi – jakna, farmerke, šminka, tašna...
Za divno čudo – sledećeg jutra bih bila kao nova. Možda bih imala malu glavobolju, ali to i nije bilo važno jer sam mogla sebi da dozvolim da provedem dan u krevetu ili da se jednim tuširanjem dignem na noge i da smišljam gde ćemo večeras ponovo piti. I tako nekoliko dana za redom. Bez problema. Bez muke. Sa mnogo energije.
Sada je priča malo drugačija. Konzumiranje alkohola postala je svesna odluka i često dobro promišljena. Tokom godina našlo se jedno-dva pića koja dobro podnosim i sada igram na sigurno. Vraćam se kući u neko pristojno vreme kako bih mogla da se lepo naspavam i da sledećeg dana funkcionišem na poslu i da uopšte mogu da izguram dan.
Ali, eto drugarice iz srednje. Op, organizujemo se za žurku u četvrtak.
Piće, ludovanje i mnogo igranja. Vratila sam se kući nešto posle 3 ujutru. Da odmah legnem je nemoguće jer je skidanje šminke i stavljanje gomile krema nešto što je obavezno potrebno mojoj koži. Obavezno uzimanje nekoliko neophodnih vitamina i stavljanje ogromne flaše sa vodom pored kreveta. Obavezno oblačenje udobne pidžame. Spavanje je već svedeno na 3 sata. Ustajanje za posao je praćeno nepodnošljivim zvukom u ušima, glava mi je 10 puta teža, a telo i duša mi se tresu. Bukvalno mislim da ću se razboleti. Uz teške muke sam se izvukla iz kreveta i sa naporom se trudim da pokrijem podočnjake i da ličim na čoveka.
Stižem na posao i shvatam da mi mozak jednostavno ne radi. Jedva čekam da dođem kući i da legnem da spavam. I onda vičem sebi: Nemam više 18 godina, život se promenio, pa i navike moraju da se menjaju. Više ne pijem i ne ostajem do kasno.
Sve dok se drugarice iz srednje ne jave ponovo...
Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.
Jasna | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com
Možda vas zanima:
