Ne skijaš, nikad nisi probala suši i oblačiš se jeftino - nema dečka za tebe!
Pre nego što ponovo počnete da krivite svoju decu kako samo oni ne mogu da nađu partnera i da ih pritiskate po ko zna koji put za udaju i ženidbu, imajte na umu da je svet u kojem živimo danas, daleko od onoga u kojem ste vi živeli (u slučaju da to do sada niste shvatili).
Da, dragi roditelji, vaša deca su svakodnevno pod lupom, bezobrazno ocenjivana i osuđivana zbog onoga što najčešće (ne) poseduju.
Danas ljude uglavnom zanima novac. Oni što ga nemaju žele da nađu nekoga ko ga ima, a oni koji ga imaju, po svaku cenu će naći nekoga ko ima isto koliko i oni, ili čak i malo više, zato što se „para na paru lepi“ i „nema ja šta da tražim sa tamo nekim bednikom“.
Bila sam u kafiću sa drugaricama, a tu se vrteo i jedan dečko kojeg smo i ranije videle mnogo puta, ali nam nikada nije prišao da se upoznamo i da proćaskamo.
Drugarica koja radi za inostranu kompaniju spomenula je da će ići na službeni put u Beč i momak se magično približio našem stolu.
Kao da je nekom antenom na glavi hvatao zvuke koje želi da čuje, pa mu je drugarica odjednom postala zanimljiva.
Zakačio se kao neka pijavica, da je jedva uspela da ga otkači.
Uspeo je da je ispita gde radi, pa zašto neće da mu kaže, zašto krije... aha, znači u stranoj firmi, pa vi tamo mora da primate ogromne plate... znači često putuješ? Sigurno i živiš sama... bravo. Devojko, tako si zanimljiva, kako to da do sada nismo pričali?
Zaista, kako to da niste pričali? Kako je to odjednom ista devojka postala privlačna i zanimljiva, a do juče nisi hteo ni zdravo da joj kažeš?
Bez obzira na obrazovanje i društveni stalež, očigledno da svi znaju da prepoznaju dobru marku cipela, tašne i sata.
Svi suptilno zagledaju nečije nokte, njuškaju te da bi namirisali parfem.
Muškarci se raspituju gde ideš kod frizera i kakve pramenove imaš u kosi, žene o tuđim automobilima znaju više nego i sami njihovi vlasnici.
Raspituju se ko si i ko su tvoji. Šta rade i gde živite. Imate li nešto izvan Beograda ili Srbije i gde najčešće provodiš vikende. Gde si putovala do sada?
Ne skijaš, jao, prva si koja je to rekla. Nisi probala suši/kavijar/šampanjac?
Jao, ala si jadna!
Sramno i žalosno je počelo da se živi na ovom svetu. Svi se gledaju kroz prizmu materijalnog i kroz novac.
Procenjuju te po tome kako si obučen, ne po tome šta imaš u glavi. Prezime te čini privlačnom, ne karakter. Atraktivan si zbog kruga u kojem se krećeš, ne zbog harizme koju imaš.
A kod kuće te još napadaju kako samo ti nemaš nikoga. Kako da nađeš nekoga za duboku ozbiljnu vezu u plitkom svetu koji je ispunjen isključivo materijalizmom i konzumerizmom?
Kako da pronađeš tog nekog ko se ne zamara time šta nosiš na sebi, već ga zanima ono što imaš u sebi?
Postoje li iskreni, časni, dobri ljudi koji su (očigledno) poslednje naivne budale koje veruju u ljubav? U onu iskrenu, romantičnu, neuprljanu ljubav u kojoj nije važno ko koliko ima, ljubav koja je lišena skrivenih koristi, od merenja na vagi, od misli – kako mogu ja da profitiram ako sam sa ovim muškarcem ili ženom...
Jedna poznanica mi se pohvalila kako je uhvatila dečka. Na pitanje kakav je, odmah je počela da objašnjava čime se bavi i koliku platu ima. Zatim je usledilo objašnjavanje u koliko velikom stanu živi, šta vozi i normalno, šta joj je poslednje kupio na poklon.
Nisam uopšte čula da li je dobar, vredan, zna li da je nasmeje, pa makar i da li ima klempave uši.
Čula sam i shvatila sve o njemu osim onoga što suštinski treba da te interesuje o jednom čoveku.
Nisam imala šta da dodam, ali prijateljica se još uvek nije dovoljno dokazala.
Normalno, bogat je... nisam ni očekivala da nađem nekoga ispod mog nivoa...
Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.
(O)Milena | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com